Представљена књига ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ЈУГОСЛАВИЈЕ И СВЕТЕ СТОЛИЦЕ 1963–1978

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у уторак, 15. јануара представљена књига Односи између Југославије и Свете Столице 1963–1978 Пеђе Радосављевића.

О књизи су, осим аутора, говорили проф. др Јовица Тркуља, проф. др Дарко Танасковић и Марко Николић.

Радосављевића студија је прилог за историографију дипломатско-верских настојања Свете Столице на Балкану и Средњој Европи.

У књизи је на основу објављене (1963–1970) и необјављене (1970–1978) дипломатске архивске грађе из Архива Министарства спољних послова Републике Србије и Архива Југославије, али и на темељу увида у другу расположиву грађу и предметну литературу, исцрпно обрађен веома значајан период у развоју односа између Југославије и Свете Столице.

Тркуља је оценио да је реч о пионирском раду, јер овакве литературе нема и ова књига ће попунити ту празнину. „Примењен је мултидисциплинарни приступ уз ослонац на архивску грађу, а аутор с лакоћом пише о веома сложеним и замршеним питањима“, приметио је он.

Танасковић, иначе својевремено амбасадор у Ватикану и рецензент књиге, очекује да ће поједини аспекти обрађени у књизи у будућности бити много битнији.

„Овде имамо човека који је слободни стрелац, који изучава из личног мотива и радозналости, а који је теми пришао најозбиљније као да је реч о пројекту – ово није критика ниједне конкретне политике, већ је реч о губљењу оријентације куда реално идемо, па стога ова књига може бити својеврсна дијагноза те наше болести и помоћи нам да схватимо да без јасне стратегије према Ватикану не можемо у скорој будућности очекивати неке бенефите“, истакао је он.

Према речима Николића, који је ангажован у Институту за међународну политику и привреду, посебан квалитет књиге јесте то што аутор пише предано, аналитички и непристрасно, а његов стил краси објективност и разумљивост.

Како је објаснио аутор, он је покушао да тему којом се бави лоцира и постави у контекст друге половине 20. века.

„У том периоду догађаји су се тако брзо развијали да ни историографије не могу да их прате – период од 1963. до 1970. који обрађујем у књизи, покушао сам да лоцирам у историју дипломатије, у контекст међународних односа, а тај период је специфичан за католичку цркву, која је и верска институција и фактор међународног права“, навео је Радосављевић.

Односи који су везани за саме споразуме су, како је истакао, веома компликовани и укључују више страна.

„Дипломатија је струјно коло, океан, на једној страни се нешто поремети и свуда се осети“, објаснио је он. „Овде је реч о периоду Хладног рата, који је наступио; католичка црква се јасно отварала према савременом свету, док Југославија није имала јаку диктатуру и јасно је да је циљ био да Југославија да више слободе католичкој цркви“, закључио је аутор.