Да ли су чојство и јунаштво рецидив прашњаве прошлости или нешто што нас из тамнина традиције обавезује у односу према садашњости и будућности – одговорност и обавеза која превазилази све актуелне политичке, идеолошке и националне предзнаке? Где човек постаје део гомиле и где престаје његово постојање у савести и истини? Ова питања су основа мемоарских записа Веселина Шљиванчанина, официра ЈНА и борца кога формира свест о дужности и обавези према прецима и одговорности према потомцима.
Тешке међунационалне сукобе у Вуковару свако тумачи на себи својствен начин, као победу или као пораз. Град довољно далеко од Београда и Загреба да не угрожава безбедност „дворова“, а сасвим близу „вратима пакленим“ и крајњој ескалацији међунационалног зла и сукоба. Вуковар је понор у који су се, као у бездан, сурвавале судбине, истине, политике, војске, људи... Можда је истина највише у речима Иве Андрића да „у ратовима нема победника и побеђених већ само једно поражено човечанство“.
Из таквог трагичног искуства, али и из перспективе храброг и одговорног официра, Веселин Шљиванчанин сагледава пропаст једног града и земље, не заборављајући ниједног тренутка очеве речи – заклетву: „Сине, буди човек.“ Ова књига није само ратна мемоаристика иако је препуна мање или више познатих чињеница и епизода из новије историје. Она је пре свега сведочанство о нама, о храбрости и одговорности, правди и судбини човека појединца у историјским и политичким вртлозима.
цена: 432,00 РСД
Нема коментара:
Постави коментар