Представљена двотомна студија ЦРВЕНИ ОКТОБАР

У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак, 26. марта представљена је двотомна студија Црвени октобар проф. др Саве Живанова. 

О студији су говорили: проф. др Илија Вујачић, проф. др Никола Б. Поповић, др Станислав Стојановић и аутор.

У питању је трећи део обимног ауторовог истраживања о револуционарним догађајима у Русији 1917. године – студији која конкурише за Награду града Београда. Док су прве две књиге биле посвећене периоду пре (Пад Руског царства) и после Фебруарске револуције (Русија 1917), ова се бави Октобарском револуцијом, од септембра 1917. до јула 1918. године.

Према речима уредника Вујачића, студија истражује десет најдраматичнијих месеци Руске револуције.

„Ова књига заокружује циклус истраживања историје Руске револуције и пружа дубоку анализу промена руског друштва“, казао је он.

Поповић и Стојановић подсетили су да је аутор велики познавалац руске политичке историје и да је из његовог пера изашло вредно истраживање друштвене и политичке историје Русије у периоду с краја 19. и почетка 20. века.

„Парадокс је да аутор овако обимног дела није из Русије или неке богате европске земље, а ја тврдим да је Сава Живанов најплоднији аутор који се бави овом тематиком на свету“, истакао је Поповић.

Стојановић је нагласио да је Живанов, иако појединац, својим радом и делом постао институција. Он је констатовао да се Живанов више од 40 година бави Русијом и периодом од Октобарске револуције до слома СССР-а.

„Књига коју данас представљамо јесте најдраматичнији период Русије и реч је о животном делу аутора којим се он сврстава међу најпродуктивније ствараоце ове тематике којом су се бавили најозбиљнији научници у Русији и у свету – уверен сам да ће ова књига имати истакнуто место“, нагласио је он.

Према речима Живанова, историја 20. века обележена је Октобарском револуцијом, која је потресла свет и изазвала велики одјек пре свега у земљама које су биле укључене у Први светски рат, али се и њено потоње директно или посредно деловање на европска и светска збивања наставило и током деценија 20. века.

Осврћући се на то да смо и данас сведоци изражавања незадовољства маса у многим земљама Европе, Живанов је нагласио да савремене, претеће кризе и протести не искључују могућност прерастања у револуције.

„Револуције постају могуће када основна маса становништва осећа потребу за политичким и социјалним реформама, а власт им се противи, вековна тензија може се тада претворити у осветнички гнев“, рекао је Живанов, подсетивши на оцену чувеног историчара Ерика Хофсбаума који је својевремено констатовао да је Октобарска револуција постала за 20. век, оно што је Француска револуција била за 19. век.