У Удружењу књижевника Србије у среду, 13. марта представљена је књига Архитектура Београда 1950 –2012 Михајла Митровића.
О књизи су говорили: проф. др Александар Кадијевић, академик арх. Бранислав Митровић, мр. арх. Бојан Ковачевић, Петар Арбутина и аутор.
Професор Кадијевић је подсетио да је ово наставак књиге архитекте Митровића која је објављена седамдесетих година прошлог века на српском и енглеском језику. Књига Архитектура Београда 1950 –2012 садржи два дела, први обухвата период до 1970, а други од 1970. до 2012. године. Реч је о драгоценом делу пре свега за архитекте, али и за радознале читаоце који на једном месту могу упознати репрезентативне грађевине модерне архитектуре, које Београд чине урбаном метрополом.
Посебност књиге је у томе што за свако од значајних београдских здања, oсим фотографије и белешке о њему, постоји и архитектонски пресек објекта, тај скривени део зграде који чини њену суштину. На крају књиге налазе се слике објеката порушених у НАТО бомбардовању, као и списак најзначајнијих градитељских дела која су обележила архитектури Србије у другој половини двадесетог века.
„Ово је књига којој се може веровати, пре свега због тога што је Митровић повезао архитектуру и уметност представљајући у монографији неколико скулптура у отвореном простору – величина овог ерудите огледа се и у спремности да своје ставове јавно износи и бори се за њих и онда када је у мањини“, истакао је Ковачевић.
Михајло Митровић за књигу Архитектура Београда 1950 –2012 добио је награду Вукове задужбине за уметност у 2012. години. Он је нагласио да је овај архитектонски дневник плод његовог дежурства на важним градилиштима Београда.
„На једном месту сакупио сам своје текстове о најзначајнијим објектима, а потрудио сам се да о свакој кући оставим писани траг који је повезује са догађајем на месту на коме је она саграђена“, рекао је Митровић.
Ова изузетна монографија архитекте Митровића представља ауторску антологију најзначајнијих београдских здања изграђених током последњих шездесетак година, а која српској престоници дају данашњи изглед и сведоче о времену у коме су настајала.
Нема коментара:
Постави коментар