Претражи овај блог

среда, 06. март 2013.

Представљена књига КАФАНОЛОГИЈА


 У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак, 5. марта представљена је књига КАФАНОЛОГИЈА приређивача Драгољуб Б. Ђорђевића.

Реч је о зборнику текстова, а о којем су том приликом, осим приређивача, говорили професори Бранимир Стојковић и Петар Лазић, и новинар листа Политика Димитрије Буквић.

Ђорђевић, професор социологије на Нишком универзитету, за своју прву монографију Казуј крчмо Џеримо добио је Награду „Десимир Тошић“ за 2011. годину, а у новој књизи сабрао је педесетак текстова социолога, историчара, етнолога, књижевника и новинара.

Стојковић је рекао да књига обухвата разнолике текстове аутора који су из личног искуства или на основу литературе разматрали феномен кафане, претварајући га у кафанологију – науку о кафанама.

Он је истакао да су кафане јавни простори у којима се одвија друштвени и јавни живот и да је у свом тексту „Кафана као медиј“ приступио кафани као комуникационој машини, анализирајући како она функционише на микро, мезо и макро нивоу.

Стојковић је пошао од комуникације за једним кафанским столом, преко комуникације између људи за различитим столовима у једној кафани, до комуникације између различитих кафана у једном граду, а кафански живот је посматрао као церемонијал.

Лазић је приметио да књига, која обухвата озбиљне научне радове, али и лепршаве текстове који су неопходни када се говори о кафани, пружа довољно аргумената о томе зашто је кафана врло битна друштвена институција. Он је кафану описао као простор сурове реалности, који је Јирген Хабермас довео у везу са формирањем јавног мнења.

Лазић је упоредио и данас популарне кафиће са кафанама. Он је рекао да је у кафићима битна бука коју одређује власник и која онемогућава комуникацију, стварајући илузију да су посетиоци са неким, а заправо су сами и искуства касније размењују са пријатељима на друштвеним мрежама, док у кафанама буку стварају гости међусобном комуникацијом, а најбољи власник је онај који је невидљив.

„Кафана је превазиђена институција и нисам сигуран да ће постојати кроз 50 година у том облику да производи јавно мнење“, рекао је Лазић и подржао је идеју да се кафанологија уведе као предмет на факултетима.

Буквић је подсетио да су кафане биле ратни штабови, места оснивања политичких партија, у њима су вођене политичке дискусије, окупљале су се занатлије и нагласио да је ова књига увод и увид у старију и новију друштвену мисао о кафанама о којима се ретко пише.

Ђорђевић је објаснио да је његова замисао да се кафанологија може изложити кроз три дисциплине: социологију, историјско-етнолошку и новинарско-књижевну дисциплину.

Поводом критика појединих социолога да покушава да створи нову науку која би била у рангу већ постојећих, он је казао да се не залаже да кафанологија буде нова наука, али да би, у складу са болоњским процесом, могла да се уведе као изборни курс, за шта већ постоји интересовање, нарочито међу студентима.

Нема коментара:

Постави коментар