ЈП Службени гласник

петак, 27. април 2012.

У Бијељини представљена књига БОСАНСКИ РАТ

25. Април 2012.

У Народној библиотеци „Филип Вишњић“ у Бијељини у уторак, 24. априла представљена је књига Босански рат Добрице Ћосића.

Профeсор др Дарко Танасковић је истакао да је реч о вишеструко значајној и занимљивој књизи.

„Са документарног становишта ова књига даје допринос да се спречи писање историје босанског рата искључиво у Хашком трибуналу – ова књига доноси сазнања и заснована је на чињеницама и документима, тако да је неоспорива“, рекао је Танасковић.

Он је напоменуо да су књигу пре читања почели оспоравати са идеолошког становишта, као што чине и са свим што уради и каже Ћосић.

„Књига остаје за будућност као документ који се не може превазићи, те сматрам да је она најзначајнији прилог настојањима да се истина о рату у БиХ напише објективно“, рекао је Танасковић. „Порука ове књиге је сама одбрана Ћосића, његовог лика и дела, јер мало је заслужних људи у историји српског народа који су на такав начин били оптужени и оклеветани за сва зла која су погодила Југославију у протеклих 20 година“.

Осим Танасковића, о књизи су говорили и књижевник Владимир Кецмановић и Гласникова представница за односе с јавношћу Гордана Милосављевић Стојановић

понедељак, 23. април 2012.

Нова престижна признања за Гласник

23. Април 2012.

У понедељак, 23. априла свечано је затворен 24. међународни сајам књига и учила у Сарајеву, а Гласник се још једном нашао међу добитницима највреднијих сајамских награда.

Наиме, на Сајму који је одржан у дворани „Мирза Делибашић“ и који је окупио око 200 излагача из различитих земаља, Гласнику је припала награда за за најбољи издавачки подухват године за Свеске Леонарда да Винчија, чији је уредник Јовица Аћин, а добили смо и награду за најбоље обликовање књиге за дело БЕ(ИЈ)ОГРАД – Избор из љубавне поезије на португалском језику, које садржи и компакт-диск, а које је дизајнирао Горан Ратковић.

Организатори 24. међународног сајма књиге и учила 2012. били су Центар Скендeрија, Удружење издавача и књижара БиХ и ТКД „Шахинпашић

Дружење у Гласниковој књижари у Цара Душана 7

23. Април 2012.

У суботу, 21. априла у Гласниковој књижари у улици Цара Душана 7 организована је „Пролећна акција – 10% попуста сваке суботе“, која је започела пре неколико недеља организацијом исте акције у нашој књижари у Косовској 6.

Тема овог суботњег дружења биле су књиге о Београду, с обзиром на априлска дешавања посвећена Данима Београда. Сходно томе, Гласник је за партнера још једном имао Туристичку организацију Београда, која је и овога пута подржала једну Гласникову акцију даривајући купцима сувенире града Београда, у виду платнених торби и мајци.

Наредно дружење заказано је у Гласниковој књижари у у Змај Јовиној 21 у Земуну, у суботу, 28. априла, а тема овог дружења биће Гласникове књиге Речник заљубљеника у Грчку, Речник заљубљеника у мачке, Речник заљубљеника у ситна задовољства, Речник заљубљеника у кишу, итд...

У наредна два месеца у овим књижарама купци ће имати попуст од 10% за све артикле, осим за службена гласила и уџбенике. Истовремено подсећамо да је у свим Гласниковим књижарама у току „Пролећна распродаја“ која обухвата и продају наших вредних, старијих издања уз попуст и до 70%.

ЦРТЕЖИ И ЗАПИСИ представљени у Сирогојну

20. Април 2012.

У музеју „Старо селo“ у Сирогојну у четвртак, 19. априла представљена је књига Цртежи и записи Љубише Ђенића Рујанског, коју је приредио Слободан Радовић и отворена истоимена изложба.

У књизи, коју су заједно објавили Гласник и чајетинска библиотека, која носи његово име, на 225 страница, штампанa су 242 цртежа и записи Љубише Р. Ђенића (1914–1992), вишеструко талентованог библиотекара из Чајетине, који је користио и псеудоним Рујански. Деценијама је прикупљао, сређивао и објављивао народне умотворине и обичаје златиборског краја, а за свој изузетан допринос култури и просвети добио је Вукову награду 1964. Његови цртежи, како је сам говорио, можда немају уметничку вредност, али су вредан документ времена које нестаје, посебно се интересујући за архитектуру златиборских кућа и брвнара, ужичких старих кућа, а цртао је и мотиве из других делова Србије, па и Балкана.

Лепота његових цртежа, међутим, казује нам да та скромност није била оправдана. А чистота језика његових записа, иако аутор није показивао књижевне претензије, читаоцу пружа неспоран литерарни ужитак.

Бројна су била интересовања и преокупација Љубише Ђенића, човека који је својим деловањем у периоду од почетка тридесетих до краја осамдесетих година 20. века, заслужио сећање – не само у родној Чајетини и целом златиборском крају него је, о чему сведочи и ова књига, оставио дубок траг у српској култури. Интересовао се за етнологију, етнографију, историју... Преко пет деценија прикупљао је, сређивао и објављивао народне умотворине свог завичаја. Објављивао је у 58 листова и часописа. Своје вишедеценијско истраживање родног краја крунисао је Златиборским летописом који представља његово животно дело.

Наиме, посебно место у хијерархији Ђенићевих интересовања заузимала је архитектура златиборских брвнара и прошлост старих кућа и других грађевина, а посебно место у хијерархији његових преокупација – рад на цртежима којима је те брвнаре и друге грађевине сачувао од заборава

У Горњем Милановцу представљена књига о Миодрагу Ибровцу

20. Април 2012.

У четвртак, 19. априла, у Библиотеци „Браћа Настасијевић“ у Горњем Милановцу представљена је књига Миодраг Ибровац и његово доба објављена у Гласниковој библиотеци Сведоци епохе, у саиздаваштву са Народном библиотеком „Јефимија“ из Трстеника.

На представљању су говорили Верољуб Вукашиновић, приређивач књиге и Борисав Челиковић, уредник у Лексикографској редакцији Гласника.

Књига представља зборник радова са научног скупа одржаног у Трстенику 21. септембра 2010, поводом 125. година од рођења академика Миодрага Ибровца (1885–1973), једног од највећих српских филолога и романиста. Радовима сабраним у овом зборнику, а који су писали Миодраг Радовић, Михаило Б. Павловић, Драган Недељковић, Ђорђије Вуковић, Душан Берић, Радмила Обрадовић, Јелена Новаковић, Милош Петровић и Владимир Осолник, расветљен је животни пут и стваралаштво овог помало заборављеног великана. Зборник је употпуњен комплетном библиографијом радова и илустративним прилозима (документи и фотографије).

Породица Ибровац потиче из трстеничког села Јасиковице, међутим случај је хтео да се Милун Ибровац нађе осамдесетих година XIX века као професор у новоотвореној горњомилановачкој гимназији, где му је рођен син Миодраг. Тих година у овој средини рођена је читава плејада будућих културних и научних прегалаца, који су својом делатношћу дали значајан допринос српској култури, књижевник Драгиша Васић, филолог Урош Петровић, четири брата Настасијевић – Момчило, песник, Живорад, сликар, Светомир, музичар и Славомир, романописац, затим Иринеј (Милан) Ђорђевић, теолог и епископ далматински. То је био повод да представљање овог дела буде уприличено у Горњем Милановцу.

Представљање је употпуњено изложбом фотографија и документа из живота Миодрага Ибровца и гипсаним одливком његове бисте, рад академског вајара Драгана Димитријевића, која је свечано постављена у порти трстеничке цркве на Тројице 2011. године. Истакнуто је да је ово значајан корак у афирмацији великана наше културе који долази из локалне средине, и да је од велике важности што Гласник препознаје те вредности и подржава објављивање оваквих дела. Исказна је и потреба да се капитална дела Миодрага Ибровца, његов докторат о Марији Ередији, антологија југословенске поезије и књига о Клоду Фориелу и европској судбини грчких и српских народних песама преведу коначно са француског на српски језик

четвртак, 19. април 2012.

Представљена књига ВЕЛИКА РИЗНИЦА ПРЕДАКА БЕЛЕ ХАМВАША

Представљена књига
ВЕЛИКА РИЗНИЦА ПРЕДАКА

БЕЛЕ ХАМВАША
17. Април 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у четвртак, 12. априла представљена књига Велика ризница предакa Беле Хамваша у преводу Саве Бабића.

О књизи су говорили: Петар Арбутина, уредник и Сава Бабић, преводилац.

Читаоци у Србији, први у свету, чак и пре Мађара, у прилици су да у рукама имају ново капитално дело Хамваша у коме су сабрани његови текстови о Индији, Кини, Тибету, Јапану, Египту, хебрејској и грчкој баштини, исламу, Средњој Америци, Европи, алхемији и екстази. Студије су настајале у периоду од 1943. до 1964. за потребе Хамвашеве замишљене монументалне антологије светске духовне баштине, која никада није завршена.

Под појмом јединствене баштине човечанства, Хамваш (1897–1968) подразумева знања сачувана у светим књигама различитих култура света која имају заједнички оквир и објављују вечне и непромењиве моралне и духовне вредности. Одступање човечанства од ових универзалних вредности довело је до свеопште кризе која је кулминирала у наше доба. Хамваш је своју хрестоматију есеја замислио како би савременог читаоца упознао са древном баштином која може да укаже на путеве изласка из кризе. У својим есејима Хамваш говори о значају индијских Веда, Конфучијевог и Лао Цеовог учења, тибетанских мистерија, јапанског зена, египатске Књиге мртвих, Толтецима, Питагори, Орфеју, алхемичарима и другим чуварима старих знања.

У Гласниковој колекцији под називом Сабрана дела Беле Хамваша у 20 томова биће објављено 47 дела једног од највећих мислилаца 20 века у преводу Саве Бабића. Ове године планирано је да се, осим Велике ризнице предака, пред читаоцима појави још 10 наслова.

Бабић је, говорећи о Хамвашу, рекао да је он био један од најбољих писаца 20. века, човек који је истовремено у свом делу уједињавао исток и запад и повезивао Европу са светом.

ВЕЛИКА РИЗНИЦА ПРЕДАКА
Бела Хамваш
превео Сава Бабић
прво издање, 2012.
11,5 х 19,5 цм
500 стр.
броширан повез
ћирилица

Цена на сајту: 1.296,00 ДИН

Цена за чланове клуба са попустом: 972,00 ДИН + (трошкови доставе) , само на http://www.klubglasnik.com/

Прва књига, у новопокренутој Гласниковој колекцији посвећеној опусу великог мађарског писца Беле Хамваша, јесте његова до сада необјављена збирка есеја Велика ризница предака. Наши читаоци први у свету, чак и пре Мађара, имају у рукама ново капитално дело студије-интерпретације Велика ризница предака у коме су сабрани текстови о Индији, Кини, Тибету, Јапану, Египту, Хебрејској баштини, Исламу, Грчкој баштини, Средњој Америци, Европи, Алхемији и Екстази.

Када се читају ове Хамвашеве студије, лако је видети колико су откривалачке и колико се разликују од других, рецимо енциклопедијских одредница које говоре о истим делима или ствараоцима. Студије су настајале у периоду 1943–1964. за потребе Хамвашеве замишљене монументалне антологије светске духовне баштине која, нажалост, никада до краја није реализована. Под појмом јединствене баштине човечанства Хамваш подразумева древна знања сачувана у светим књигама различитих култура света која имају заједнички оквир и објављују вечне и непроменљиве моралне и духовне вредности. Одступање човечанства од ових универзалних вредности довело је до свеопште кризе која је кулминирала у наше доба. Да би савременог читаоца упознао са древном баштином која може да укаже на путеве изласка из ове кризе, Хамваш је замислио обимну хрестоматију најважнијих старих текстова који би, због временске и културне дистанце у односу на време њиховог настанка, били пропраћени одговарајућим студијама с циљем да се читаоци упуте у начин на који ове текстове треба читати. За такву сврху Хамваш је написао серију есеја који су сада први пут сакупљени у овој књизи.

У њима Хамваш говори о значају и смислу индијских Веда и Упанишада, Конфучијевог и Лао Цеовог учења, тибетанских мистерија, јапанског зена, египатске Књиге мртвих, хебрејске Сефир јецире, исламских суфија, толтечког наслеђа, затим о Орфеју, Питагори и Емпедоклу, Бемеу, европским алхемичарима и другим чуварима старих знања. Луцидно промишљајући исходишта и домете древне баштине човечанства, Хамваш се и овом књигом доказује као један од највећих европских умова XX века.

http://youtu.be/ciQqYxFNRDU

Представљен ПИРОТСКИ ЛЕКСИКОН

18. Април 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак, 17. априла представљен је Пиротски лексикон.

О Лексикону су говорили: Миливоје Стефановић, уредник едиције Лексикони градова Србије, Владан Васић, председник Општине Пирот, Томислав Панајотовић, уредник Пиротског лексикона.

Пирот је тако, после Ниша, други град у Србији који је добио свој лексикон. Саиздавачи дела са скоро 400 страна и више од 1.100 одредница су Гласник и Општина Пирот.

Панајотовић је рекао да је реч о капиталном делу – најзначајнијој публикацији која се икада појавила у Пироту.

„Лексикон је нешто чиме се не може похвалити сваки град у Србији; међу 25 градова који ће имати свој лексикон, Пирот је после Ниша, други град“, рекао је Панајотовић и додао да је на Лексикону, дуже од три године, радило деветоро уредника и стотинак сарадника.

Према његовим речима, Лексикон има више од 1.100 одредница са више од 20.000 података који су подложни корекцији.

Стефановић је подсетио да нема много градова у Србији који имају свој лексикон, док је Васић нагласио да се труд после три и по године исплатио и да је овај град добио заиста вредно дело.

„Пирот треба да буде срећан што је добио такво капитално дело и надам се да ћемо у догледно време Лексикон превести и на енглески“, казао је он. Истакао је и да је реч о некој врсти енциклопедије града и да се нада да ће Лексикон доживети више издања и преживети испит и суд времена.