20. Април 2012.
У музеју „Старо селo“ у Сирогојну у четвртак, 19. априла представљена је књига Цртежи и записи Љубише Ђенића Рујанског, коју је приредио Слободан Радовић и отворена истоимена изложба.
У књизи, коју су заједно објавили Гласник и чајетинска библиотека, која носи његово име, на 225 страница, штампанa су 242 цртежа и записи Љубише Р. Ђенића (1914–1992), вишеструко талентованог библиотекара из Чајетине, који је користио и псеудоним Рујански. Деценијама је прикупљао, сређивао и објављивао народне умотворине и обичаје златиборског краја, а за свој изузетан допринос култури и просвети добио је Вукову награду 1964. Његови цртежи, како је сам говорио, можда немају уметничку вредност, али су вредан документ времена које нестаје, посебно се интересујући за архитектуру златиборских кућа и брвнара, ужичких старих кућа, а цртао је и мотиве из других делова Србије, па и Балкана.
Лепота његових цртежа, међутим, казује нам да та скромност није била оправдана. А чистота језика његових записа, иако аутор није показивао књижевне претензије, читаоцу пружа неспоран литерарни ужитак.
Бројна су била интересовања и преокупација Љубише Ђенића, човека који је својим деловањем у периоду од почетка тридесетих до краја осамдесетих година 20. века, заслужио сећање – не само у родној Чајетини и целом златиборском крају него је, о чему сведочи и ова књига, оставио дубок траг у српској култури. Интересовао се за етнологију, етнографију, историју... Преко пет деценија прикупљао је, сређивао и објављивао народне умотворине свог завичаја. Објављивао је у 58 листова и часописа. Своје вишедеценијско истраживање родног краја крунисао је Златиборским летописом који представља његово животно дело.
Наиме, посебно место у хијерархији Ђенићевих интересовања заузимала је архитектура златиборских брвнара и прошлост старих кућа и других грађевина, а посебно место у хијерархији његових преокупација – рад на цртежима којима је те брвнаре и друге грађевине сачувао од заборава
Нема коментара:
Постави коментар