У Горњем Милановцу представљена књига о Миодрагу Ибровцу

20. Април 2012.

У четвртак, 19. априла, у Библиотеци „Браћа Настасијевић“ у Горњем Милановцу представљена је књига Миодраг Ибровац и његово доба објављена у Гласниковој библиотеци Сведоци епохе, у саиздаваштву са Народном библиотеком „Јефимија“ из Трстеника.

На представљању су говорили Верољуб Вукашиновић, приређивач књиге и Борисав Челиковић, уредник у Лексикографској редакцији Гласника.

Књига представља зборник радова са научног скупа одржаног у Трстенику 21. септембра 2010, поводом 125. година од рођења академика Миодрага Ибровца (1885–1973), једног од највећих српских филолога и романиста. Радовима сабраним у овом зборнику, а који су писали Миодраг Радовић, Михаило Б. Павловић, Драган Недељковић, Ђорђије Вуковић, Душан Берић, Радмила Обрадовић, Јелена Новаковић, Милош Петровић и Владимир Осолник, расветљен је животни пут и стваралаштво овог помало заборављеног великана. Зборник је употпуњен комплетном библиографијом радова и илустративним прилозима (документи и фотографије).

Породица Ибровац потиче из трстеничког села Јасиковице, међутим случај је хтео да се Милун Ибровац нађе осамдесетих година XIX века као професор у новоотвореној горњомилановачкој гимназији, где му је рођен син Миодраг. Тих година у овој средини рођена је читава плејада будућих културних и научних прегалаца, који су својом делатношћу дали значајан допринос српској култури, књижевник Драгиша Васић, филолог Урош Петровић, четири брата Настасијевић – Момчило, песник, Живорад, сликар, Светомир, музичар и Славомир, романописац, затим Иринеј (Милан) Ђорђевић, теолог и епископ далматински. То је био повод да представљање овог дела буде уприличено у Горњем Милановцу.

Представљање је употпуњено изложбом фотографија и документа из живота Миодрага Ибровца и гипсаним одливком његове бисте, рад академског вајара Драгана Димитријевића, која је свечано постављена у порти трстеничке цркве на Тројице 2011. године. Истакнуто је да је ово значајан корак у афирмацији великана наше културе који долази из локалне средине, и да је од велике важности што Гласник препознаје те вредности и подржава објављивање оваквих дела. Исказна је и потреба да се капитална дела Миодрага Ибровца, његов докторат о Марији Ередији, антологија југословенске поезије и књига о Клоду Фориелу и европској судбини грчких и српских народних песама преведу коначно са француског на српски језик