Представљена књига ПОСЛУЖИТИ СВОМЕ ДРАГОМ ОТЕЧЕСТВУ
19. Септембар 2011.
У суботу, 17. септембра у Клубу – књижари – галерији Гласник, помоћник министра спољних послова Душко Лопандић представио је своју нову књигу Послужити своме драгом отечеству, посвећену историји дипломатије Србије од њеног настанка 1804. до Првог светског рата и борби српске дипломатије за државне и националне циљеве.
О књизи су поред аутора говорили: проф. др Илија Вујачић, академик Михаило Војводић и Вук Јеремић.
Подсећајући да је савремена српска држава створена оружјем и дипломатијом у Првом српском устанку, академик Михаило Војводић је оценио да је дипломатија у 19. веку играла изузетно значајну улогу и да су спољни фактори увек имали значајну улогу на Балкану.
Исход ратова које је Србија водила у 19. веку био је неизвестан јер су коначне одлуке доношене за „зеленим столом“, за којим су седеле дипломате, и често су биле на незадовољство српског народа, рекао је Војводић.
„Улога спољних фактора на Балкану била је значајна и српски политичари су морали да је укалкулишу у своје планове ако су желели да избегну грешке“, казао је он, и додао да данашња ситуација није ништа мање компликована и да су пред дипломатијом, као и тада, веома сложени задаци.
Министар спољних послова Србије Вук Јеремић, оценио је да је Лопандићева књига значајна и у светлу савремене ситуације у Србији и напоменуо да је ово важна јубиларна година јер се обележава 200 година од именовања првог шефа српске дипломатије.
„Историја, као и садашњи тренутак дипломатије је, на овим просторима, имајући у виду наше окружење, у неку руку била и историја државе и народа“, рекао је Јеремић.
Оно што је, према његовим речима, парадигма нашег окружења јесте то што се Балкан и Србија, као централна земља региона, налазе у троуглу између Истока, Запада и Југоистока.
„Ми се налазимо у том троуглу и мислим да није тешко проценити да с најмање две од три тачке тог троугла имамо супротстављене интересе у одређеним погледима. Такође је и чињеница да је трећа тачка троугла географски далеко“, рекао је Јеремић.
„Књига је посвећена и дискусији о односу потенцијала и циљева, што мислим да је једно од најважнијих питања“, казао је шеф српске дипломатије и додао да аутор Лопандић у свом делу открива неке тајне, неке форме, неке принципе и нека правила који су и данас актуелна.
Лопандић је изразио наду да је у својој књизи успео да на популаран и, како је рекао, не сувише претенциозан начин прикаже 100 година у историји Србије из угла развоја дипломатије. Писао је „у жељи да се помало врати сећање и да се поставе питања о томе шта се и како у дипломатији може, у једној Србији која се на неки начин вратила у оне геополитичке односе у којима је била у 19. веку“.
„Ова књига не извлачи неке велике закључке, али отвара питања која су вечно присутна, а једна од ствари које нисам много потенцирао, али која јесте изузетно занимљива јесте у којој су мери наши водећи државници и дипломате могли да предвиде догађаје, односно како су правили планове у оном другом кораку, после ослобођења“, рекао је Лопандић.
Аутор је, пратећи историјат српске дипломатије, подсетио на познатија дела и личности, али је и изнео мање познате податке о дипломатама и министрима спољних послова Србије. Описао је начине сналажења српских вођа и дипломата у међународним играма, њихове способности предвиђања догађаја, и коришћења дипломатије како би обезбедили савезнике и подршку.
Подсећајући да је савремена српска држава створена оружјем и дипломатијом у Првом српском устанку, академик Михаило Војводић је оценио да је дипломатија у 19. веку играла изузетно значајну улогу и да су спољни фактори увек имали значајну улогу на Балкану.
Исход ратова које је Србија водила у 19. веку био је неизвестан јер су коначне одлуке доношене за „зеленим столом“, за којим су седеле дипломате, и често су биле на незадовољство српског народа, рекао је Војводић.
„Улога спољних фактора на Балкану била је значајна и српски политичари су морали да је укалкулишу у своје планове ако су желели да избегну грешке“, казао је он, и додао да данашња ситуација није ништа мање компликована и да су пред дипломатијом, као и тада, веома сложени задаци.
Министар спољних послова Србије Вук Јеремић, оценио је да је Лопандићева књига значајна и у светлу савремене ситуације у Србији и напоменуо да је ово важна јубиларна година јер се обележава 200 година од именовања првог шефа српске дипломатије.
„Историја, као и садашњи тренутак дипломатије је, на овим просторима, имајући у виду наше окружење, у неку руку била и историја државе и народа“, рекао је Јеремић.
Оно што је, према његовим речима, парадигма нашег окружења јесте то што се Балкан и Србија, као централна земља региона, налазе у троуглу између Истока, Запада и Југоистока.
„Ми се налазимо у том троуглу и мислим да није тешко проценити да с најмање две од три тачке тог троугла имамо супротстављене интересе у одређеним погледима. Такође је и чињеница да је трећа тачка троугла географски далеко“, рекао је Јеремић.
„Књига је посвећена и дискусији о односу потенцијала и циљева, што мислим да је једно од најважнијих питања“, казао је шеф српске дипломатије и додао да аутор Лопандић у свом делу открива неке тајне, неке форме, неке принципе и нека правила који су и данас актуелна.
Лопандић је изразио наду да је у својој књизи успео да на популаран и, како је рекао, не сувише претенциозан начин прикаже 100 година у историји Србије из угла развоја дипломатије. Писао је „у жељи да се помало врати сећање и да се поставе питања о томе шта се и како у дипломатији може, у једној Србији која се на неки начин вратила у оне геополитичке односе у којима је била у 19. веку“.
„Ова књига не извлачи неке велике закључке, али отвара питања која су вечно присутна, а једна од ствари које нисам много потенцирао, али која јесте изузетно занимљива јесте у којој су мери наши водећи државници и дипломате могли да предвиде догађаје, односно како су правили планове у оном другом кораку, после ослобођења“, рекао је Лопандић.
Аутор је, пратећи историјат српске дипломатије, подсетио на познатија дела и личности, али је и изнео мање познате податке о дипломатама и министрима спољних послова Србије. Описао је начине сналажења српских вођа и дипломата у међународним играма, њихове способности предвиђања догађаја, и коришћења дипломатије како би обезбедили савезнике и подршку.
Нема коментара:
Постави коментар