На Коларцу представљена књига ГОЛИ ОТОК – КЊИГА ЧЕТВРТА
02. Септембар 2011.
У препуној малој сали Коларчеве задужбине је у четвртак, 1. септембра, представљена књига Голи оток – књига четврта академика Драгослава Михаиловића.
О књизи су, поред аутора, говорили и проф. др Владета Јанковић, проф. др Љубиша Јеремић и Петар В. Арбутина, уредник и извршни директор издања књига и часописа Службеног гласника.
Књижевној вечери су присуствовали и преживели „голооточани“, али и њихова деца и унуци, а још једна књига о овом страшном логору била је повод за емотивне сусрете и подсећање на сурове и трагичне дане.
Један од највећих живих српских писаца, Драгослав Михаиловић је и сам као младић провео неколико година на Голом отоку, а последњи наставак серије књига о најстрашнијем логору у бившој Југославији је вероватно и најличније дело аутора када је у питању његов боравак на том острву. Један од саговорника у новој књизи је и човек са којим је Михаиловић 1978. направио први разговор у вези са темом Голог отока.
„Први човек са којим сам разговарао је Федор Миша Пифат, мој најбољи друг са Голог отока са којим сам у павиљону 11 спавао годину дана под једним ћебетом, а од самог почетка разговора били смо крајње узбуђени“, нагласио је Михаиловић.
„Први пут из наших уста излази признање да смо при одласку са Голог отока потписали и обавезу да ћемо на слободи сарађивати са Удбом, која садржи и ставку да никоме на свету о њој не смемо говорити, а ако је на неки начин прекршимо пристајемо на казну која нам следује, а то је ликвидација“, рекао је он.
Михаиловић је објаснио разлоге зашто је пре више од 30 година решио да се озбиљно позабави Голим отоком.
„Читаву осму деценију 20. века сам провео у тешком размишљању шта да радим са том у јавности недовољно познатом појавом званом Голи оток и страшно ме је узнемиравало што се о Голом отоку пише да је такав трагичан догађај био потребан јер је Тито њиме нешто тада спасао“, нагласио је Михаиловић.
Јанковић је подвукао да су се у претходном веку на овим просторима догодила два велика злочина – НДХ и Голи оток. „Као што је НДХ била под неком врстом ембарга деценијама, и данас је на известан начин, то је у још већој мери био случај са Голим отоком“.
Такође је истакао да је Михаиловић у свом делу применио мултидисциплинарни приступ: „Ту имате историографски приступ, па идеолошко-политички, трећи би био књижевни, четврти је етички, а ја чак не могу ни да набројим све могуће углове“.
„Да Михаиловић није урадио ово што је урадио било би мноштво усмених сведочења која ништа не значе и најзад би све потонуло у ништавило заборава“, закључио је Јанковић.
Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/na-kolarcu-predstavljena-knjiga-goli-otok-%E2%80%93-knjiga-cetvrta
О књизи су, поред аутора, говорили и проф. др Владета Јанковић, проф. др Љубиша Јеремић и Петар В. Арбутина, уредник и извршни директор издања књига и часописа Службеног гласника.
Књижевној вечери су присуствовали и преживели „голооточани“, али и њихова деца и унуци, а још једна књига о овом страшном логору била је повод за емотивне сусрете и подсећање на сурове и трагичне дане.
Један од највећих живих српских писаца, Драгослав Михаиловић је и сам као младић провео неколико година на Голом отоку, а последњи наставак серије књига о најстрашнијем логору у бившој Југославији је вероватно и најличније дело аутора када је у питању његов боравак на том острву. Један од саговорника у новој књизи је и човек са којим је Михаиловић 1978. направио први разговор у вези са темом Голог отока.
„Први човек са којим сам разговарао је Федор Миша Пифат, мој најбољи друг са Голог отока са којим сам у павиљону 11 спавао годину дана под једним ћебетом, а од самог почетка разговора били смо крајње узбуђени“, нагласио је Михаиловић.
„Први пут из наших уста излази признање да смо при одласку са Голог отока потписали и обавезу да ћемо на слободи сарађивати са Удбом, која садржи и ставку да никоме на свету о њој не смемо говорити, а ако је на неки начин прекршимо пристајемо на казну која нам следује, а то је ликвидација“, рекао је он.
Михаиловић је објаснио разлоге зашто је пре више од 30 година решио да се озбиљно позабави Голим отоком.
„Читаву осму деценију 20. века сам провео у тешком размишљању шта да радим са том у јавности недовољно познатом појавом званом Голи оток и страшно ме је узнемиравало што се о Голом отоку пише да је такав трагичан догађај био потребан јер је Тито њиме нешто тада спасао“, нагласио је Михаиловић.
Јанковић је подвукао да су се у претходном веку на овим просторима догодила два велика злочина – НДХ и Голи оток. „Као што је НДХ била под неком врстом ембарга деценијама, и данас је на известан начин, то је у још већој мери био случај са Голим отоком“.
Такође је истакао да је Михаиловић у свом делу применио мултидисциплинарни приступ: „Ту имате историографски приступ, па идеолошко-политички, трећи би био књижевни, четврти је етички, а ја чак не могу ни да набројим све могуће углове“.
„Да Михаиловић није урадио ово што је урадио било би мноштво усмених сведочења која ништа не значе и најзад би све потонуло у ништавило заборава“, закључио је Јанковић.
Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/na-kolarcu-predstavljena-knjiga-goli-otok-%E2%80%93-knjiga-cetvrta
Нема коментара:
Постави коментар