У Малој сали Дома Народне скупштине, у среду 17. априла, представљена је књига Интерпарламентарна унија – Парламентарне Уједињене нације др Зорана Миливојевића.
О књизи су говорили мр Небојша Стефановић, председник Народне скупштине Републике Србије, који је писао и предговор у књизи, проф. др Радош Љушић, в. д. директора ЈП Службени гласник, проф. др Бранко Ракић и аутор.
Овом приликом поручено је да је парламентарна дипломатија важан сегмент међународних односа, а да је важност ове књиге изузетна с обзиром на то да ова тема на овим просторима до сада није посебно обрађивана у научном домену.
Интерпарламентарна унија основана је још 1889. године. Данас представља глобалну међународну организацију парламената која ради на успостављању демократије, мира и сарадње међу народима.
„Ова књига ће свима нама у парламенту помоћи да се боље и успешније сналазимо у парламентарној дипломатији, данас веома важном сегменту међународних односа, и она је пионирски подухват који на једном месту уједињује све оно што у својој дугој историји представља Интерпарламентарна унија, у којој Србија учествује још од 1891“, рекао је мр Стефановић.
Према речима проф. др Љушића, Гласник се овим делом враћа оним основама због којих је као издавачка кућа и покренут, а то је да првенствено буде на служби Народној скупштини Републике Србије.
Аутор је говорио и о томе шта га је мотивисало да се бави темом Интерпарламентарне уније.
„Интерпарламентарна уније је свугде присутна, а мој први мотив је то што сам део свог животног века провео радећи тамо и та организација је део међународних односа у једној специфичној бранши, па сам сматрао да је потребно афирмисати организацију која тако дуго обједињује велики број земаља“, рекао је он нагласивши да је на овај начин она реафирмисана.
Интерпарламентарна унија доноси и стандарде и правила за избор демократских институција и данас нема ниједног озбиљног документа где се она не помиње. Треба истаћи и то да односи Србије са Интерпарламентарном унијом нису прекидани чак ни у време санкција.
„Никада отуда нису стизале ни претње, ни уцене, а тему Косова никада нису отварали – тамо свих 165 земаља има утицај и он није занемарљив, и то су такође разлози због којих сам сматрао да је ову тему требало реафирмисати“, закључио је Миливојевић.
Нема коментара:
Постави коментар