Претражи овај блог

среда, 03. април 2013.

Представљен Гомбровичeв ДНЕВНИК и отворена изложба КОЛАЖИРАЊЕ


У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак, 2. априла представљена је књига Дневник 1953–1969 Витолда Гомбровича и свечано отворена изложба Колажирање Бисерке Рајчић.

О књизи су говорили Бисерка Рајчић и Милан Влајчић.

Пољски књижевник Витолд Гомбрович је још давне 1951. учествовао у емигрантском месечнику Култура који је излазио у Паризу, у којем 1953. почиње објављивати свој Дневник који пише до краја живота. Тематика овог дела је била различита, од најтривијалнијих тема које су се тицале обичног живота, до полемика са марксизмо
м, егзистенцијализмом и католицизмом. Касније је те чланке објединио у књигу, те их издавао у више свезака.

Свој Дневник Гомбрович је у целини објавио на пољском језику, у пољском емигрантском издавачком предузећу у Паризу. На друге језике су тек били почели да га преводе, док је у ауторовој земљи, Пољској, био забрањен. Ово дело превео је на српски језик Петар Вујичић. Ново издање обогаћено је са још неколико поглавља писаних од 1967. до 1969, које је, као и предговор Капринског, превела Бисерка Рајчић, која је и редактор овог издања.

Публициста и филмски и књижевни критичар Милан Влајчић, подсетио је да је ово капитално дело не само пољске већ и светске књижевности 20. века. Упозоравајући на слојевитост целокупног Гомбровичевог дела, а посебно Дневника, Влајчић је истакао да је Гомбрович умео да буде сурово оштар у којој год средини да је живео.

„Тако је у Аргентини опањкавао Борхеса, а може се рећи да је делимично неправедно био исувише критичан посебно према пољској култури“, оценио је он. Он је скренуо пажњу на заслугу Рајчићеве која је пронашла три последње године Гомбровичевих дневника и тако комплетирала ово дело за које је рекао да није књига већ читава једна библиотека.

Своје мишљење о Дневнику изнео је у Предговору на двадесетак страница и преводилац Вујчић, који између осталог пише да је Гомбрович свестан својих ограничења и тешкоћа у контакту са светом морао стално да проналази у себи снаге да своју слабост прерађује у снагу, а му је више од других дела у ту сврху послужио управо Дневник.

„Ту је могао стално да се бави собом да се оспорава, да ствара стално нове варијанте Гомборовича, јер је само преко себе он био кадар да допре до стварности – зато је његов глас у Дневнику тако очишћен, тако снажан и за читаоца тако заразан, ту нас он плени својом бритком интелигенцијом, снагом своје поезије, ту је он забаван, раскалашан, неодољиво привлачан, ту нам он стално открива нове и нове области нетакнуте стварности“, написао је он.

Бисерка Рајчић недавно је обележила педесет година преводилачког рада. Тим поводом отворена је изложба њених колажа, који су техником уметничког изражавања и тематиком блиско скопчани са авангардом, којој је ауторка посветила велики део својих истраживања. Изложбу је отворила проф. др Ирина Суботић.

Нема коментара:

Постави коментар