15. Октобар 2012.
У четвртак 11. октобра у Галерији „Мина Караџић“ у Лозници свечано су отворени „Цвијићеви дани“, који се од 1995. традиционално одржавају у граду рођења овог великана наше науке. Осим изванредне поставке изложбе „Цвијић и савременици“, аутора Биљане Радичевић, географа, представљена је и шеснаеста књига из едиције „Корени“: Средње Подриње, Јадар и Рађевина и приказани ученички радови демографске радионице ученика ОШ „Вук Караџић“ из Липнице, коју су водиле професорка географије Весна Радић и географ Биљана Радичевић, а која је реализована на подстицај Борисава Челиковића, приређивача едиције „Корени“, на прошлогодишњим „Цвијићевим данима“. Председник Српског географског друштва уручио је медаљу „Јован Цвијић“, која се додељује од 1935, Центру за културу „Вук Караџић“, коју је примила директорка установе Дајана Ђедовић.
О едицији „Корени“ говорили су проф. др Стеван Станковић, професор на Природно-математичком факултету у Београду и Борисав Челиковић, приређивач едиције.
Станковић је између осталог истакао да у Цвијићевом духу Гласник и САНУ, данас дарују књиге истинске и трајне вредности, а које потичу од оних који су поставили основе наше науке о насељима и пореклу становништва у њима – потичу од оних на чијим основама су се школовале генерације.
„Едиција ´Корени´ у библиотеци Сведоци епохе, с правом носи то име, јер су нам корени дубоки и разгранати; уредник едиције је Слободан Гавриловић, а приређивач Борисав Челиковић, човек широких видика; гледајући уназад, предочава нам будућност, дарује корене из којих израста стабло широке крошње са плодовима који се новцем не могу купити – могуће да знамо колико то кошта, али је тешко докучити колико то вреди“, нагласио је он.
У даљем излагању професор Станковић је напоменуо да је шеснаеста књига едиције „Корени“ посвећена је завичају наших великана, Вука Караџића и Јована Цвијића, али и знаменитог академика Боривоја Ж. Милојевића; и да је реч о графички изванредно приређеној књизи која има 951 стране текста који је илустрован и документован бројним прилозима, док је богатство и разноврсност садржаја и ауторитет писаца чине јединственом код нас.
У књизи су фототипски објављене студије: Боривоје Ж. Милојевић, Рађевина и Јадар (1913); Видосава Николић-Стојанчевић, Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника (1975); Мирко Р. Барјактаровић и Никола Павковић, Порекло и кретање становништва Јадра (1964); Љуба Павловић, Соколска нахија (1930); Цветко Костић, Бајина Башта (1957); Боривоје М. Дробњаковић, Саобраћај на Дрини (1934), Риболов на Дрини (1934), Воденице на Дрини (1933) и Белешке са Дрине (1937), уз поговор Борисава Челиковића, Област Средњег Подриња, Јадра и Рађевине и истраживањима. У прилогу су карте Јадра (1964), Рађевине (1966) и Соколске нахије (1930). У књизи је обрађено 169 насеља од којих 23 припада општини Крупањ, 59 општини Лозница, 13 општини Мали Зворник, 27 општини Љубовија 10 општини Осечина и 37 општини Бајина Башта.
Челиковић је указао на до сада објављене 23 књиге едиције „Корени“ и најавио да ће у наредних педесетак књига бити обухваћен читав некадашњи српски етнички простор, на коме су Срби некада живели, од Галипоља на истоку, преко Јужне Италије, Беле крајине у данашњој Словенији, Сентандреје и Коморана на северу до српских насеља у данашњој Украјини, Румунији и Влашкој. Истовремено се захвалио организатору, Центру за културу „Вук Караџић“ из Лознице који чини част Гласнику омогућивши да, по други пут узастопно, представљањем едиције „Корени“ буду отворени „Цвијићеви дани“.
Нема коментара:
Постави коментар