ПЕСНИЦИ И ПОКЛОНИЦИ 
Тања Поповић
прво издање, 2010, 260 стр., 13,5 х 20 цм, броширан повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-0693-3
ISBN: 978-86-519-0693-3
Испитивање стихотворног језика, песничких слика, традиције и начини њиховог усвајања и преобликовања у модерној српској поезији представљају основно тежиште ове књиге. Вишегодишње читање и тумачење српских песника, без обзира на жељену научну објективност, овде је ипак повезано са личним склоностима и симпатијама истраживача. Пут кроз песнички лавиринт тражи се и препознаје на основу знакова које духовни сродници упућују једни другима, тако да се песнички идентитет неминовно гради у интертекстуалном и интеркултурном дијалогу.
Отуда разговори с другим, отуда песници и поклоници који стално мењају места, отуда и њихова дела саткана од стихова, снова и слика...
Колекција НОВА & МОДЕРНА ТРАДИЦИЈА
Читање књижевне баштине и књижевне савремености у новом кључу основна је поетичка претпоставка ове библиотеке. Чине је есеји, студије, расправе, полемике и монографије о новој српској књижевности, од XVIII века до данас. Интерпретација превратничких, иновативних књижевних чињеница које су, истовремено, и важан сегмент модерне европске књижевне баштине. У колекцији објављујемо студије и расправе које у много чему иницирају и нови, модерни критички дијалог о епохалним поетским пројектима српске књижевности.
УРЕДНИК БИБЛИОТЕКЕ
Проф. др Гојко Тешић
Представљена књига ПЕСНИЦИ И ПОКЛОНИЦИ
01. Април 2011.
У Клубу – књижари – галерији Гласник у четвртак 31. марта представљена је књига Песници и поклоници Тање Поповић. Дело професорке на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду објављено је у Гласниковој колекцији Нова & модерна традиција.
На представљању књиге, врло значајне за будућа упоредна изучавања српске и европске, односно светске поезије, поред ауторке, говорили су Гласникови уредници Гојко Тешић и Наташа Марковић.
У књизи се налази поглављa са есејима о Лази Косићу, Милану Ракићу, Јовану Дучићу, Сими Пандуровићу, Момчилу Настасијевићу и Васку Попи, док jе у последњем поглављу ауторка пажњу посветила одређеним песмама, као што су: „Santa Maria della Salute“ Лазе Костића, „Тамницa“ Владислава Петковића Диса и „Госпa“ Момчила Настасијевића.
Према речима уредника, Песници и поклоници се баве „испитивањем песничког језика и поетских слика, традиције и начина на који су они усвајани из светске и преобликовани у нашој поезији“.
Тешић је истакао да Тања Поповић „спада у оне малобројне, изузетне тумаче песничког текста, пошто је сусрет са песничким делом сложен па се ретко ко упушта у те лавиринте књижевне интерпретације поезије“.
„Књига има компаративну свест о томе где се налази српско песништво у европском и у светском контексту“, казао је Тешић, подвлачећи изузетно истанчан интерпретативни дух ауторке која преиспитује и традицију и канон који нам је у досадашњим књижевним тумачењима српске поезије наметнут као коначна истина.
На представљању књиге, врло значајне за будућа упоредна изучавања српске и европске, односно светске поезије, поред ауторке, говорили су Гласникови уредници Гојко Тешић и Наташа Марковић.
У књизи се налази поглављa са есејима о Лази Косићу, Милану Ракићу, Јовану Дучићу, Сими Пандуровићу, Момчилу Настасијевићу и Васку Попи, док jе у последњем поглављу ауторка пажњу посветила одређеним песмама, као што су: „Santa Maria della Salute“ Лазе Костића, „Тамницa“ Владислава Петковића Диса и „Госпa“ Момчила Настасијевића.
Према речима уредника, Песници и поклоници се баве „испитивањем песничког језика и поетских слика, традиције и начина на који су они усвајани из светске и преобликовани у нашој поезији“.
Тешић је истакао да Тања Поповић „спада у оне малобројне, изузетне тумаче песничког текста, пошто је сусрет са песничким делом сложен па се ретко ко упушта у те лавиринте књижевне интерпретације поезије“.
„Књига има компаративну свест о томе где се налази српско песништво у европском и у светском контексту“, казао је Тешић, подвлачећи изузетно истанчан интерпретативни дух ауторке која преиспитује и традицију и канон који нам је у досадашњим књижевним тумачењима српске поезије наметнут као коначна истина.
Нема коментара:
Постави коментар