На Коларцу представљена књига С ТИТОМ ПО СВЕТУ
08. Јун 2011.
У малој сали Коларчеве задужбине је у уторак, 7. јуна, представљена књига С Титом по свету Предрага Лалевића, који је 16 година био лични лекар некадашњег председника СФРЈ – Јосипа Броза Тита.
О Лалевићевом мемоарском делу су, поред њега, говорили и Мирко Тепавац, Мирољуб Лабус, Предраг Марковић и Петар Арбутина.
Тепавац је подсетио на то да сви знају ко је Тито, али да само људи, попут Лалевића, који су били у његовом друштву готово свакодневно, знају и нешто више – какав је Тито заправо био.
„Лалевић сведочи какав је Тито био кад се заврше маршалске параде, пре свега какав је био као пацијент“, рекао је Тепавац. „Ауторово сведочење је занимљиво јер је реч о човеку који је био вишеслојна личност о којој ће се и даље говорити, расправљати и писати“.
„Лалевић сведочи какав је Тито био кад се заврше маршалске параде, пре свега какав је био као пацијент“, рекао је Тепавац. „Ауторово сведочење је занимљиво јер је реч о човеку који је био вишеслојна личност о којој ће се и даље говорити, расправљати и писати“.
Лабус је истакао да постоје два разлога за његово учешће на представљању књиге – један је дугогодишње пријатељство са Лалевићем, а други, то што данас о Титу и том времену мисли доста позитивније него што је то био случај пре 35 година.
„Мора се признати да је Тито имао осећај за историјски тренутак и успео да направи земљу која је често надилазила своју сенку и имала већи утицај него што је то било реално. Лалевић је пре свега био одличан лекар, привржен својим пацијентима, што је и Тито осетио, а ову књигу је писао онако како је одувек о тим временима и говорио.“
Предраг Марковић је нагласио да ова књига припада једном ширем контексту, јер је реч о специфичној врсти мемоара. Такође је указао на то да до данас, и поред бројних дела написаних о Титу, нема ни једне историографске књиге о човеку који представља својеврстан феномен, јер о њему данас најлепше говоре чак и они његови сарадници о које се директно огрешио.
„Вредност ове књиге је у томе што аутор не прелази границе – он се не бави интерпретацијама и сензационализмом, већ егзактно и прецизно, са лекарском дискрецијом говори о свом јунаку“.
Арбутина је такође подвукао да вредност овог дела лежи у начину на који је писано, без сензационализма и категоричких претензија на коначне истине.
„Истина заправо и лежи у појединачним личним искуствима – у малим личним историјама, а Лалевић је управо унутар свог личног искуства, етички, пишући ову књигу, можда и несвесно трагао за једном таквом истином“, рекао је он.
„Истина заправо и лежи у појединачним личним искуствима – у малим личним историјама, а Лалевић је управо унутар свог личног искуства, етички, пишући ову књигу, можда и несвесно трагао за једном таквом истином“, рекао је он.
Аутор је напоменуо да је више од тридесет година оклевао да напише књигу о својим сећањима на дане проведене уз Броза јер се „стидео” бројних неистинитих написа у новинама и литературе која је обиловала измишљотинама и лажима о животу и делу некадашњег југословенског председника.
„Последња кап, која ме је навела да престанем да оклевам да напишем књигу, биле су приче појединих људи у медијима о томе како су с Председником разговарали или му припремали храну у последњим данима пред смрт“, истакао је он. „То није било могуће, јер је Тито последњих 68 дана свог живота био на апаратима за вештачко дисање“.
Пратећи Броза на путовањима, Лалевић је више пута обишао свет: у некадашњем Совјетском Савезу био је десет пута, у Египту девет, у Индији четири, у Алжиру пет, у Румунији осам, у Немачкој четири, у САД два пута, био је на три царска двора – етиопском, персијском и јапанском, на свим краљевским дворовима у Европи и многим у свету. У Титову службу примљен у 36. години, са већ значајним професионалним искуством у области анестезиологије и реанимације.
Нема коментара:
Постави коментар