Представљена књига У ТУЂЕМ ВЕКУ Добрице Ћосића
03. Јун 2011.
Нова књига Добрице Ћосића У туђем веку, која је првог дана по објављивању продата у 10.000 примерака, представљена је у четвртак, 2. јуна у Клубу – књижари – галерији Гласник.
Ћосић је једини писац у историји књижевности чији дневник траје пуних шездесет година, a књига У туђем веку је наставак најимпозантнијег и најзначајнијег дневника у српској књижевности Лична историја једног доба и обухвата период од 2000. године до Ђинђићевог убиства.
О књизи су, поред аутора, говорили извршни уредник Марко Крстић и директор и главни и одговорни уредник Гласника Слободан Гавриловић.
Крстић је оценио да је првог дана изласка Ћосићеве нове књиге поново победила реч, и да је свака књига српског Томаса Мана мало чудо које постаје културни догађај.
Према његовој оцени, имајући у виду временску дистанцу, књига У туђем веку може се сматрати и првом озбиљном и утемељеном критиком постоктобарске парадигме Србије.
„Ово дело нас суочава са најважнијим и најкритичнијим тренуцима новије српске историје и политике, од Милошевићеве пропале и безуспешне владавине, изневерених очекивања петооктобарских промена, укључујући и све оно што се догађало непосредно након 5.октобра, а јавност до сада није знала за то, до формирања демократске владе, закључно са Ђинђићевим политичким преокретом и трагичним атентатом", рекао је он.
Крстић је истакао да је кључно питање које поставља ова књига да ли ће Србија као држава имати државничке памети, политичке воље, умне снаге и културног капацитета да препозна сопствене заблуде и фаталне грешке које је направила у 20.веку. „Привидан одговор потражићу у оној тајној шифри ове књиге, у Ћосићевом привидном оптимистичном уверењу, за сада Сунце је још далеко", рекао је Крстић.
Гавриловић је казао да Ћосић, „за кога једни жале што није у Хагу, други га славе као оца нације, а он је у ствари негде између, у новој књизи обухвата период од само три године, али тако буран, у коме су догађаји претицали једни друге“.
„Ова књига је јединствен догађај у нашој култури, јер нас суочава са најважнијим и најкритичнијим тренуцима новије српске историје и политике“, истакао је он. „Ћосић се први замислио над судбином и пропадањем српског националног бића у периоду транзиције, он брине шта ће бити са нама, не само са државом, са народом, анализира наше мане и врлине“, рекао је Гавриловић.
Према његовој оцени, кључна питања која поставља ова књига су зашто је Ћосић, и после Титове и Милошевићеве власти, непожељан и новој власти и да ли ће Србија као држава имати државничке памети, политичке воље, умне снаге и културног капацитета да препозна сопствене заблуде и фаталне грешке које је направила у 20. веку.
„Из искуства знам да писац највећу штету чини својој књизи ако је објашњава, књига је настала из Личне историје једног доба, дневничких забелешки, започета 1991. године и писана до данашњег дана“, рекао је Ћосић.
Он је додао да се нова књига разликује од осталих јер је писана посебним стилом, посебним односом према теми, јер он ово време сматра раздобљем историјског пораза српског народа и покушаја да се петооктобарским превратом тај процес пораза заустави и крене ка напретку.
„Бавим се периодом од 2000. до Ђинђићеве погибије. Тај период сматрам најзначајнијим у првој деценији 21. века, посматрам људе и односе и са тугом констатујем да се није напредовало у Србији, није започет препород коме сам се надао“, казао је Ћосић.
„То моје предвиђање заслужује вашу проверу и то очекујем од читалаца, писац може много да погреши када суди о свом времену. Ову књигу сам назвао туђим веком зато што се по свему – по свом бићу, култури, по циљевима осећам човеком 20. века и што моје књижевно дело скоро у целини припада том веку“, истакао је аутор, пожелевши својим читаоцима да његов туђи век буде њихов срећни век.
Нема коментара:
Постави коментар