Представљене нове књиге из колекције ГЛАСОВИ СВЕТА

У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак, 12. марта представљене су нове књиге из колекције Гласови света уредника Јовице Аћина: Лексикон роман Андреаса Окопенка, Нестала особа Франца Кафке и Христос против Аризоне Камила Хосеа Селе.

О књигама су говорили преводиоци тих дела: Мирјана Д. Стефановић, Јовица Аћин и Александра Манчић.

Аћин је рекао да је тешко одолети овим романима и изразио уверење у то да ће читаоци уживати. Представљајући Селин роман, у преводу Александре Манчић, он је рекао да је роман „написан наискап па га тако треба и да читати“.

„То је моћан роман по причи и по томе што је написан у једној реченици“, рекао је он.

Александра Манчић је подсетила да је шпански нобеловац познат по томе што је писао романе испред свог времена, али и као скандал мајстор.

„Христос против Аризоне написао је када је имао 70-ак година и 10-ак романа иза себе, а то је роман који сам најбрже превела, али не због тога што је лак, већ због тога што вас та једна реченица на 250 страна вуче да читате, она је једна бујица и енергија која вуче од почетка до краја и коју је лако пратити“, нагласила је она.

Христос против Аризоне заправо представља другачији поглед на обрачун код ОК корала у коме су учествовали Вајат Ерп, Док Холидеј и други. Прича је испричана из перспективе потомка оних Мексиканаца или Индијанаца који су у том обрачуну само попадали мртви и који су заборављени.

Лексикон роман Андреаса Окопенка, у преводу Мирјане Д. Стефановић, представља авангардно дело аустријског писца – лексикон роман или романескни лексикон састављен од импресија, пародија, рефлексија и нонсенса.

„Реч је о чудесном роману једног од најзначајнијих писаца аустријске књижевности 20. века са занимљивим графичким решењима, а само дело прати трговца хемикалијама који бродом путује од Беча, не зна се где, док читалац може да изабере краћи пут, читајући само појмове у италик фонту или дужи – читајући све и уживајући у заводљивом тексту сјајног кибицера који види не само физиономију већ и оно иза“, рекла је Мирјана Д. Стефановић.

Говорећи о Кафкином роману, Аћин, иначе истакнути познавалац и преводилац Кафкиног рада, рекао је да је ово први превод на српски текста који је рађен према изворнику за који се раније није знало.

„Роман је прављен према непознатом оригиналу и у неку руку представља хиперреалистичку комедију једног од најзначајнијих писаца 20. али и 21 века – Кафка је својим писањем променио наше виђење књижевности и утицао на неке од најзначајнијих савремених писаца а верујем да ће вам се и ова књига свидети“, рекао је Аћин.