Представљена књига ИВО АНДРИЋ – КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА И ТРЕЋИ РАЈХ 1939–1941

18. Мај 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у четвртак, 17. маја представљен први том књиге Иво Андрић – Краљевина Југославија и Трећи рајх 1939–1941 Душана Глишовића.

О књизи су, осим аутора, говорили Гојко Тешић и Петар Арбутина.

Тешић је оценио да Глишовићева књига представља огроман подухват, важан и драгоцен приручник који би могао да се искористи за изучавање заната дипломатије – „како се понашати у трагичним и апокалиптичним временима и сачувати свој морални и интелектуални интегритет“.

„У Глишовићевој књизи сваки документ је показатељ Андрићеве мудрости и опрезности на најтрагичнијем задатку“, рекао је Тешић.

Он је рекао да ће наслов дела сигурно заинтригирати многе да сазнају шта је Андрић радио у Берлину у време када је Хитлер кретао у освајање и уништавање света, и приметио да обиље докумената, до којих је дошао аутор, не доводе у питање морални интегритет писца и дипломате.

„Много тога у Андрићевом животу је скривено и потиснуто на маргину, што је он и желео – ова књига је настајала деценијама, а Андрић је парадигма свега онога што је српска култура и у релацијама са хрватском“, рекао је Тешић. Према његовим речима, они који се баве дипломатијом могли би много да науче из ове књиге, односно како се понашати у трагичним временима, „како спасити главу и не укаљати образ“.

Арбутина је оценио да је Глишовић представио средишњи период у животу Андрића, паралелно пратећи га као писца и дипломату, уз биографске податке.

„До Андрићевог дипломатског ангажмана у Берлину, знамо једног, а онда се појављује други човек који пише боља дела, јер у време 'Младе Босне' видимо помало загрцнутог песника који покушава да досегне неке идеје у књижевности, али недостаје му животна мудрост“, оценио је Арбутина.

Он је приметио да у Глишовићевој књизи упознајемо другачијег и узбудљивијег Андрића, од оног како га обично замишљамо – човека који замишљено шета Кнез Михаиловом улицом до Калемегдана загледан у врхове својих ципела.

Арбутина је рекао да је Глишовић успео да оживи једну епоху, јер јунак једног времена никад није индивидуа, ма колико она била значајна, већ атмосфера и епоха.

Андрићев политички пут од бунтовног ђака незадовољног политичким приликама у Босни под Аустроугарском, уочи Првог светског рата, до дипломате крајње суздржаног у испољавању политичких ставова, Глишовић сагледава у оквирима југословенске и европске политике.

Захваљујући сплету политичких околности и изузетним личним способностима, априла 1939. Андрић је постављен за посланика у Берлину. Његов боравак у главном граду Трећег рајха изложен је хронолошки, превасходно на основу обимне архивске грађе, те читалац може да скоро из дана у дан прати делатности краљевског југословенског посланика у контактима с немачким званичницима и претпостављенима у Београду.

У књизи се, према речима Арбутине, налазе и на овим просторима до сада необјављиване фотографије које је аутор пронашао у немачким архивима.