16. Мај 2012.
У Народној библиотеци „Јефимија“ у Трстенику, у уторак 15. маја, представљена је едиција „Корени“, коју Гласник oбјављује у саиздаваштву са САНУ. О 18 до сада објављених књига едиције говорили су Верољуб Вукашиновић, књижевник и директор библиотеке „Јефимија“ и Борисав Челиковић, приређивач едиције.
Указано је на значај едиције која ће, када буде објављено свих планираних 80 књига, представљати један од камена темељаца националног и културног индентитета и основу за истраживање насеља и порекла становништва читавог српског етничког простора. Посебно је указано на књиге у којима су обрађена насеља некадашњег Јагодинског округа, односно области Левча, Темнића и Белице: Јагодински округ, Белица и Левач и Темнић.
У 17. књизи едиције „Корени“ Јагодински округ. Белица су фототипски објављене студије Јована Мишковића: Кратки опис Јагодинског округа (1885), Топографски речник Јагодинског округа (1885) и Јуор планина – географијско-историјска студија (1882), затим Станоја М. Мијатовића, Белица (1941) и Емила Ј. Цветића Споменици старе Јагодине, уз поговор Борисава Челиковића, Истраживања Белице. Обрађено је 60 насеља од којих Јагодини припада 45, Ћуприји четири, а Параћину и Рековцу по два.
У 18. књизи едиције „Корени“ Левач и Темнић су фототипски објављене студије: Тодора М. Бушетића и Станоја М. Мијатовића: Левач (1903), Темнић (1905), Обичаји српског народа из Левча и Темнића (1907), Народна медицина Срба сељака у Левчу и Темнићу (1909), Народна медицина Срба сељака у Левчу (1911), Технички радови Срба сељака у Левчу и Темнићу (1925), Српска народна јела (са прилогом о пићима) у Левчу и Темнићу (1908), Српске народне песме и игре с мелодијама из Левча (1902), Српске народне игре из Левча и Темнића (1907), Веровања о ђаволу у округу Моравском (1925), уз поговор Борисава Челиковића Истраживања Левча и Темнића. Oбрађено је 94 насеља од којих 30 припада Рековцу, пет Крагујевцу (Велика Сугубина, Велике Пчелице, Горња и Доња Сабанта и Дулене), једно Јагодини (Слатина), 16 – Трстенику, 18 – Крушевцу, 21 – Варварину и три Параћину (Поточац, Рашевица и Својново).
Посебно је указано на значај рада двојице учитеља Тодора М. Бушетића и Станоја М. Мијатовића, који су се као колеге нашли на истом послу у левачком селу Пољна. Они нису били само учитељи ђака већ су, као образовани људи, били врло угледни и утицајни у средини у коју су дошли. Радили су на народном просвећивању, били оснивачи пољанске пољопривредне задруге и у њеном руководству, први огледничари у пољопривредној производњи. Свакодневно, а посебно у време школских распуста, истраживали су порекло и обичаје становништва, бележили њихове песме и игре, народну медицину, техничке радове и усмено стваралаштво и иза себе оставили дела јединствена и обимом непревазиђена на српском етничком простору. Својим трудом и радом подигли су углед школе у Пољни која је постала пример осталим школама у Србији тога доба. Основали су школски расадник из кога су ђаци добијали бесплатно окалемљене саднице, а многе ђаке и сељаке научили су како се калеме воћке и лоза. Године 1900. у Пољни су основали библиотеку „Културна лига“, која је у свом фонду имала више од хиљаду књига, што је у сеоским срединама тога доба био јединствен случај. Водили су и метеоролошку станицу у селу, коју је књигама и прибором снабдела Опсерваторија Велике школе у Београду. Посебне курсеве су организовали за женску децу, на којима су учене шивењу, хигијени и припреми разноврсних јела.
Нема коментара:
Постави коментар