Претражи овај блог

четвртак, 4. октобар 2012.

ВИДИ ЧУДА на сомборској Дечјој недељи

03. Октобар 2012.

Дечја недеља у сомборској библиотеци насловљена je по књизи Види чуда, у издању Гласника. Она је у понедељак, 1. октобра, представљена у сомборском Народном позоришту.
О књизи су том приликом говорили књижевници Весна Алексић и Поп Д. Ђурђев.

Реч је о књизи за децу у којој су наши познати писци, Светлана Велмар Јанковић, Раша Попов, Градимир Стојковић, Мошо Одаловић, Весна Алексић, Дејан Алексић и Поп Д. Ђурђев, описали по седам чуда из свог детињства
 
саиздаваштво са Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“
прво издање, 2012
19 х 25 цм
200 стр.
броширан повез
ћирилица
Цена на сајту:
1.188,00 ДИН

Цена за чланове клуба са попустом:
891,00 ДИН
+ (трошкови доставе)

КЊИГА ВЕЛИКА ТАМАН КОЛИКИ ЈЕ И СВЕТ

Рачуна се да је стари свет имао седам светских чуда.  Није се знало шта је веће од већег: пирамиде, храмови,  огромни вртови, дивовске скулптуре, небопарни светионици...  Рачуна се и да нови свет има седам светских чуда. Ова чуда су још већа од старих, све неки зидови, палате, градови, оријашки споменици... У сваком случају, судећи макар по светским чудима, може се рећи – стари свет није био мали, а овај нови свет је још и о-хо-хо већи.

Е, али, види сад чуда, не може се рећи ни да je један једини  човек мањи од целог света. Судећи баш по чудима. Јер, човека  чине и његова чуда, и оно што је за њега чудо, па и то у којој  мери је спреман да свет око себе доживи као чудо.

Зато је Гордана Тимотијевић, приређивач ове књиге, замолила седам српских писаца да опишу по седам чуда из свог детињства. Зато су Светлана Велмар Јанковић, Раша Попов, Градимир Стојковић, Мошо Одаловић, Поп Д. Ђурђев, Весна Алексић и Дејан Алексић то и учинили. Зато су сви они лепо сели и описивали, и описивали: трешње, пријатеље, птице... квочке, мишеве, краљевске рођендане... матроска одела, лагуме, филмове... бунаре, хлебове, јабуке... слепе мишеве, усне хармонике, звезде... месец, бицикле, возове... слова, праћке, па и сам центар ваздуха. Седели су, и баш онако како треба, зачуђено – описивали свет. И, да видиш чуда, када су свему придодате и цртежи Младена Анђелковића – сабрала се ова књига велика таман колики је и свет. Ни већа ни мања.

Што би се рекло: чудо једно! Које ће се наставити све док
будемо спремни да чуда око себе видимо!

Горан Петровић

Нема коментара:

Постави коментар