Књига Ужички крај и остала дела до сад објављена у Гласниковој едицији Корени, као и књига Цртежи и записи Љубише Ђенића Рујанског, представљени су у четвртак, 19. маја, у Ужицу и Чајетини. 

У Свечаној сали града Ужица, а потом и у чајетинској Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“, о тим делима говорили су приређивачи Слободан Радовић и Борисав Челиковић, као и директор и главни и одговорни уредник Гласника Слободан Гавриловић и уредник Гласникових лексикографских издања Милојко Кнежевић.

Гласник, као један од највећих издавача у региону, али истовремено и друштвено одговорно предузеће, својим издавачким концептом труди се да чува српску културну баштину.
Едиција Корени представља „вуковски“ подухват Српске краљевске академије: НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА СРПСКИХ ЗЕМАЉА чији је приређивач и аутор поговора Борисав Челиковић. Осам до сада објављених књига из едиције Корени су Насељавање Србије, Гружа, Лепеница, Таково, Драгачево, Ужички крај, Качер и Јасеница. 

Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца. Едиција Корени има за циљ да ове студије поново врати у српску културу и то у изворном облику али на нови начин. Фототипским издањем чува се аутентичност њиховог првог објављивања и истовремено се научним радницима олакшава њихово коришћење, пошто су у научним студијама небројено пута коришћене као незаобилазна литература. Уз студије објављене у Српском етнографском зборнику, доносимо и оне објављене у другим издањима које својим садржајем и приступом допуњавају претходне. Едиција Корени наредних година дариваће српској култури библиотеку од преко 50 књига у којој ће на једном месту бити сабране студије које ће бити темељ за проучавање порекла српских породица и њихових миграционих кретања, обичаја који су са собом доносиле у нове средине и ту губиле или делимично сачувале.

Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ је са Гласником саиздавач монографије Цртежи и записи, аутора Љубише Р. Ђенића Рујанског. Бројна су била интересовања Ђенића, који је својим деловањем у периоду од почетка тридесетих до краја осамдесетих година 20. века, заслужио сећање – не само у родној Чајетини и целом златиборском крају него је, о чему сведочи и ова књига, оставио дубок траг у српској култури. Интересовао се за етнологију, етнографију, историју... Преко пет деценија прикупљао је, сређивао и објављивао народне умотворине свог завичаја. Објављивао је у 58 листова и часописа. Своје вишедеценијско истраживање родног краја крунисао је Златиборским летописом који представља његово животно дело.

Посебно место у хијерархији Ђенићевих интересовања заузимала је архитектура златиборских брвнара и прошлост старих кућа и других грађевина, а значајно у хијерархији његових преокупација – рад на цртежима којима је те брвнаре и друге грађевине сачувао од заборава.

Захвалност Гласнику
 
Протојереј Зоран Јанковић, старешина ужичке цркве и управник манастира Рујно у изградњи, уручио је Гавриловићу, грамату епископа жичког Хризостома, у знак захвалности што је Службени гласник испред манастира Рујно подигао споменик монаху Теодосију, првом штампару у Србији, који је 1537. године у том манастиру штампао Рујанско јеванђеље.
Захваљујући се на признању, Гавриловић је поручио да је био ред да се Гласник, као најмодернија штампарија у Србији, одужи првом српском штампару.

Извор:  http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/glasnik-posetio-uzice-i-cajetinu