09. Март 2012.
У Клубу – књижари – галерији Гласник у четвртак, 8. марта представљене су књиге Буђење Кејт Шопен, у преводу Гордане Кораћ и Говор ствари Анђелије Л. Лазаревић.
Oсим уреднице Наташе Марковић, на представљању књига говориле су Биљана Дојчиновић и Зорица Хаџић.
Професорка Биљана Дојчиновић подсетила је да је Гласникова колекција инспирисана Вирџинијом Вулф и њеним есејом Сопствена соба у коме она брани право жена да пишу и објашњава шта је све потребно за ту слободу. Она је изразила наду да ће колекција дуго трајати и представити многа значајна дела књижевности које су стварале домаће и стране ауторке.
Професорка Дојчиновић је потом представила роман Буђење Кејт Шопен, за који је написала поговор, истичући да је 1899. године објављивање романа изазвало велике контроверзе у Америци и да га је критика окарактерисана као срамотно штиво које нарушава пуританске вредности америчког Југа, али да је пробуђено интересовање за женску књижевну традицију, шездесетих година 20. века, узроковало да роман Буђење добије је статус симбола.
„Кејт Шопен, која је до тада била позната као ауторка локалних прича, у свом делу представља жену која излази из граница конвенција, а уметност је означена као суштинско значење слободе. Буђење се ослања на Флоберову Мадам Бовари и вешто проблематизује појам уметнице с краја 19. века и данас се сматра једним од основа феминистичке теорије“, додала је Дојчиновићева.
Зорица Хаџић говорила је o Анђелији Лазаревић, чује је списе приредила у књизи Говор ствари. Подсећајући је да је узалудно трагати за именом Анђелије Лазаревић на страницама историја српске књижевности, Зорица Хаџић је истакла да њено, као и имена мноштва Анђелијиних савременица, чини једну другачију историју српске књижевности – књижевности која се може ишчитати на страницама међуратне периодике. Анђелија Лазаревић, заборављена сликарка и књижевница, представљала је необичан глас који се промаљао насупрот оновременим књижевним стремљењима. Упркос громогласним критичарским прогласима да ондашње историјске прилике у Србији захтевају здраву и ангажовану књижевност, подсетила је Зорица Хаџић, проза Анђелија Лазаревић није говорила о судбинама сучељеним с туробним историјским тренутком већ о судбинама спутаним обичним животним околностима. „Данас“, како сматра Зорица Хаџић, „њени сабрани списи сведоче о истинској малој ренесанси коју је, како је 1919. године записао Милош Црњански, Анђелија Л. Лазаревић донела српској књижевности.“
Уредница Наташа Марковић је најавила да ће до краја године бити објављено још неколико књига у овој колекцији, укључујући роман Нове Јелене Ј. Димитријевић, дела Јеле Спиридоновић Савић, Милице Јанковић и три иностране ауторке – Идит Вортон, Вирџиније Вулф и Шарлот Перкинс Гилман.
Нема коментара:
Постави коментар