У Клубу – књижари – галерији Гласник, у четвртак 1. марта, представљена је књига Кроз стари Београд, коју је приредио Милорад Јовановић, а која обухвата текстове једног од аутентичнијих хроничара српске престонице Димитрија Ц. Ђорђевића.

О обимној и богато илустрованој књизи, објављеној у едицији „Историја“, говорили су приређивач Јовановић, публициста и кустос Музеја ПТТ-а Србије, уредник Бошко Мијатовић, познат и као хроничар старог Београда, и Гласникова представница за односе с јавношћу Гордана Милосављевић Стојановић, која је истакла да су „старе хронике увек радо читано штиво, јер нас враћају у срећно време које је, по општем осећају, далеко лепше него ово данашње и које нас подсећа на сопствено и на детињство наше земље“.

Према њеним речима, књига-хроника садржи приче о Београду, људима и друштвеним збивањима из друге половине XIX и с почетка XX века, које је Ђорђевић писао са сентиментом и објављивао углавном у листу Политика.

„Нема сумње да је добро познавао живот у Београду, јер се бавио разним пословима – био је војни и цивилни телеграфиста, службеник осигурања, плодан публициста, наклоњен историјским темама, дугогодишњи сарадник бројних листова, певач у најбољим хоровима, спортиста, боем, пријатељ многих уметника... и, пре свега, посматрач оштрог ока“, истакла је она.

Мијатовић је приметио да је Београд захвална тема за све који га воле. Иако није најлепши град и не може да се такмичи са светским метрополама, он поседује „неки дух“ који је тешко дефинисати, а којим су се бавили многи писци – од Бранислава Нушића под псеудонимом Бен Акиба, па до Ђорђевића.

Ђорђевић, веома друштвено акитиван, познавао је многе суграђане, па је сазнавао и оне скривене породичне тајне које се одају само пријатељима. Јовановић је испричао да је „иницијална каписла“ за писање ове књиге била архивска грађа о Ђорђевићу (1861–1941) коју је Музеју ПТТ-а поклонила његова сестра Катарина Марић (мајка музичарке и академика Љубице Марић), где је пронашао мноштво информација о Ђорђевићу који је био професионални телеграфиста, а волео је да пише како о Београду, тако и о другим градовима.

Као посебно занимљив детаљ из Ђорђевићеве каријере, поменуо је његове радио-емисије о старом Београду, које су трајале пола сата и које су биле изузетно слушане. У књигу је уврстио седам сценарија за те емисије.

Занимљиво је да је Ђорђевић објавио за живота само две књижице, и то 1904, када је почео да пише за Политику. То су била нека његова сећања, а 1924. је објавио књигу о животу српских рањеника из Првог светског рата у кампу за рањенике у Бизерти, где је боравио.

КРОЗ СТАРИ БЕОГРАД