23. Март 2012.
У Клубу – књижари – галерији Гласник је у четвртак, 22. марта представљена књига Коча Поповић – Дубока људска тајна, Душана Чкребића.
Осим аутора, о књизи су говорили директор Гласниковог Издаваштва књига и часописа Петар Арбутина и некадашњи новинар листа Политика Мишко Стојановић.
Арбутина је подсетио да су о Кочи Поповићу (1908–1992), књижевнику и песнику, шпанском борцу, генерал-пуковнику, народном хероју и дипломати, неки говорили у суперлативима, други лоше и још горе мислили о њему, а то нису били политички противници.
Уз напомену да су многи писали о Кочи, Арбутина је подвукао да је у овој књизи све то сажето на једном месту, да је најпажљивије и најдуже припремана и за сада најпотпунија.
„Овом књигом употпуњен је поглед не само на Кочину личност, већ и на време, прилике, унутрашња збивања и околности у СФРЈ, који су карактерисали посебно последњу трећину прошлог столећа, а који су у многим детаљима готово непознати савременој историји“.
Чкребић, како је рекао Стојановић, својим књигама (углавном мемоарском прозом) брани од бахатог заборава једну историјску епоху и њене најважније актере. Том низу се прикључује и књига о Кочи као учеснику два рата, генијалном стратегу, политичару и, како је рекао, „његовим интимним драмама што га дочарава као целовиту личност“.
Стојановић је приметио да је Чкребић писао о свом „јунаку“ са респектом и да се може видети да га је он дуго интригирао, али да сматра да није одгонетнуо његову тајну, што сугерише и наслов књиге.
Чкребић је подвукао да је Коча оставио значајан траг у историји свога народа јер је био интелектуалац, успешан војсковођа, истакнут и врло цењен дипломата и државник са идејама и страсном жељом да мења друштво, а да притом никада себи не додели улогу вође.
Он сматра да је Коча настојао да се наше друштво модернизује на основама европских вредности и демократије, опет се не борећи при томе за личну власт.
Према речима аутора, многе странице Кочиног живота и његовог погледа на свет нису довољно истражене, па ни познате нашој јавности и тек чекају истраживаче, јер се у Архиву Београда налази његов легат са 66 кутија рукописа у којима се смењује српски са француским језиком и веома се тешко дешифрују.
Нема коментара:
Постави коментар