21. Март 2012.
У Малој сали Коларчеве задужбине у уторак, 20. марта представљена је Гласникова колекција Везе, чији су уредници Гојко Тешић и Влахо Богишић. У колекцији посвећеној јужнословенској компаратистици, српско-хрватски уреднички тим потписао је до сада три књиге, а о двема се овом приликом говорило пред одабраном публиком коју су чинили професори, критичари и историчари књижевности, писци и академици.
Аутор књиге Међукњижевне расправе Звонко Ковач, поздрављајући присутне рекао је, гледајући своје професоре како говоре у Београду, да није ни сањао да ће и он једном бити део најугледнијег трибинског програма на овим просторима и да ће представљати своју књигу управо на Коларцу. Ковач је осамдесетих година дао значајан допринос изучавању јужнословенских књижевности новим научним приступом компаратистици. Затим су политичке прилике зауставиле и научне токове, па су у Загребу југословенска, али и јужнословенска књижевност третиране не само као страна, већ и као непожељна. Последњих година научна мисао побеђује политичку, па има све више постдипломаца и доктораната на Загребачком свеучилишту чије су теме посвећене јужнословенским књижевностима.
Тај талас поново је покренуо изучавање и писање професора Ковача на тему јужнословенске компаратистике, те су у књизи Међукњижевне расправе сабрани његови научни есеји из осамдесетих година прошлог века, као и они написани недавно, а заправо чине логичан наставак његовог истраживања и интересовања.
За уредника Гојка Тешића, ова колекција и њено представљање јесте историјски тренутак у новој културној политици међусобног разумевања и прожимања. Није то „југоносталгија“, нагласио је Тешић, већ заједнички архетип који морамо познавати, изучавати и поштовати уколико желимо да разумемо властито наслеђе и националну књижевност.
„Захваљујући директору Службеног гласника Слободану Гавриловићу било је могуће остварити културне и научне контакте и објавити значајне теоријске књиге хрватских аутора, којих у Гласниковим едицијама има око двадесетак“, истакао је Тешић.
Професор Станиша Тутњевић, аутор књиге Размеђа књижевних токова на Словенском Југу, у својој студији разматра, пре свега, однос српске и данас бошњачке, а некада муслиманске књижевности. На примеру Меше Селимовића, Тутњевић образлаже да један аутор, и ако се сам изјашњава као припадник једне националне књижевности, попут Меше који се изјаснио као српски писац, својим делом дубоко припада и другој – бошњачкој литератури, јер га читаоци са тих простора доживљавају истински емотивно као свог писца.
Тутњевић је рекао да је, не само својим истраживањем, већ и кроз разговор са читаоцима закључио да дела Селимовића, Андрића и многих других писаца, без обзира на то како се лично изјашњавали, припадају подједнако свим јужнословенским књижевностима.
Закључујући разговор о јужнословенској компаратистици уредник Влахо Богишић је истакао да је посве нормално да велика и развијена културна средина попут Београда усисава највредније са ових простора, као што је то у 18. веку чинио његов родни Дубровник.
„Нема реципроцитета српских издања у Загребу и то је последица превласти политике над поетиком, што није добро – ипак сви у Загребу читају Аћинов превод Валтера Бењамина, јер доброј књизи ништа не може стати на пут“, закључио је он.
Нема коментара:
Постави коментар