Претражи овај блог

среда, 30. јануар 2013.

Представљена књига ПРОЛЕЋЕ ПОСРНУЛОГ БРАТСТВА



У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 29. јануара, представљена је књига Пролеће посрнулог братства Радована Ковачевића. О књизи су, осим аутора, говорили проф. др Мирољуб Васић, историчар и проф. др Слободан Комазец, економиста.


Књига говори о Маспоку у Хрватској као генералној проби за касније разбијање Југославије и представља хронологију догађаја из периода који је био увод у распад Југославије. Ковачевић, новинар и публициста, своју новинарску каријеру започео је у војном новинарству да би касније, три деценије, радио у дневном листу Политика.

Васић је аутора представио као веома озбиљног и истрајног истраживача који је поред личних сећања и бележака, као и извештаја које је писао као дописник из Далмације, прикупио и архивску грађу о догађајима који су претходили „хрватском пролећу“. Као историчар, Васић је оценио да је Ковачевић овладао историјским методом рада који захтева непристрастан приступ описивању догађаја које је посматрао као извештач са терена.

„За читаоце су занимљиви описи сусрета и разговора са историјским личностима које су имале важне улоге на политичкој сцени Далмације, Хрватске и Југославије крајем шездесетих и прве половине седамдесетих, јер се добија јасна слика у којој мери се тад разбуктао хрватски национализам који је довео до крвавих обрачуна током деведесетих“, сматра Васић.

Комазец је истакао да је Декларација о положају хрватског језика била увод у Маспок,  и да су онима који су сведоци тог времена и те како познати актери, извођачи и руководиоци из сенке. Комазец подсећа да је тај покрет, познат и као „хрватско пролеће“, имао отпор и међу Хрватима.

„Мало је познато да је тзв. хрватско пролеће једно време имао подршку Јосипа Броза Тита, који је то толерисао, да би се после састанка у Карађорђеву показао као спасилац СФРЈ, а заправо је био велики манипулатор“, напоменуо је он.

„Читајући ову књигу промичу ликови тог времена и зато је добро што је аутор у фуснотама дао основне податке за оне који нису били сведоци Маспока, чији су циљеви коначно остварени у време Туђмана, али и раније, јер су захтеви Маспока уграђени у Устав из 1974, и то је била генерална проба за велике битке будућности“, истакао је он, нагласивши да књигу препоручује и због ауторовог јасног стила писања.

Према речима аутора, дело је настало на основу обимне документације.

„Ти документи сведоче о важном делу историје који ваља стално проучавати и она је хроника о огромној енергији потрошеној на лоше дефинисане националне циљеве – реч је о провали антијугословенства у ’хрватском пролећу’ и треба знати показати да је заиста било тако, али и да је било доста људи који су се свесно определили за одбрану југословенске идеје“, рекао је он. Маспок је, констатовао је он, био сложен механизам посебно ако се сагледа улога Тита као „лукавог човека и генијалног манипулатора“.

„Старији ће се лако сетити да је он био чудно благонаклон према маспоковцима, а ради равнотеже средио је касније и српске либерале“, закључио је Ковачевић.

Нема коментара:

Постави коментар