![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjhCoNNsAWw7pmDfiIQrypyqzgXzWkBHlkDkbJcjOasaKqU24EfUkLW5DZB3rHl_u2oL83kJDWD_iHveJa5QTOL3B1kgvUXA5XNTtCbnj55w404jW_65XSz8_G3gGc8ZDtTl5kBd_83km5K/s320/Vetrenjace_na_jezik.jpg)
Воденице су млинови на погонску снагу воденог тока. Ветрењаче – млинови које тера ветар. Али, овде није реч о томе да се мељу речи у бујицама, него да у језику видимо погон маштоглавог млина званог дело.
Дон Кихоте који воли да говори, баш као и Санчо, његов штитоноша, сукобљава се са ветрењачама. То је једна од његових најпознатијих битака, и најзалуднијих, и најтрагикомичнијих. Да ли се тако, можда, и преводилац, суочен са делом, непрестано, узалудно и трагикомично, донекле кихотовски сукобљава са том ветрењачом на језик?
Ако је тако, онда и он сам постаје стваралачка ветрењача на језик, па превођење и само бива писање које успева у немогућном: преводи непреводиво, понавља непоновљиво. О томе нам дивно, уверљиво и заводљиво сведочи овај незаборавни дневник Александре Манчић, са записима, ученим, инвентивним и животним, насталим док је, разиграна, преводила Сервантесово дело.
Читаћете га са коришћу и у сласти.
Дон Кихоте који воли да говори, баш као и Санчо, његов штитоноша, сукобљава се са ветрењачама. То је једна од његових најпознатијих битака, и најзалуднијих, и најтрагикомичнијих. Да ли се тако, можда, и преводилац, суочен са делом, непрестано, узалудно и трагикомично, донекле кихотовски сукобљава са том ветрењачом на језик?
Ако је тако, онда и он сам постаје стваралачка ветрењача на језик, па превођење и само бива писање које успева у немогућном: преводи непреводиво, понавља непоновљиво. О томе нам дивно, уверљиво и заводљиво сведочи овај незаборавни дневник Александре Манчић, са записима, ученим, инвентивним и животним, насталим док је, разиграна, преводила Сервантесово дело.
Читаћете га са коришћу и у сласти.
цена:594,00 РСД
Нема коментара:
Постави коментар