Представљен 18. броја часописа ИЗАЗОВИ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА

23. Фебруар 2012.

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у среду, 22. фебруара представљен 18. број часописа Изазови европских интеграција.

О новом броју часописа, чија је тема „Унапређење законодавног процеса у Србији“, говорили су: вођа пројекта ГИЗ канцеларије за правну реформу у Београду Мајк Фалке, председник законодавног одбора Народне скупштине Влатко Ратковић, заменик директорке Канцеларије за европске интеграције Срђан Мајсторовић, Радмила Миливојевић из Привредне коморе Србије и уредник часописа Никола Јовановић.

Сви говорници су нагласили да није само важно ускладити домаће законодавство са ЕУ, већ је веома важна и контрола донетих закона, као и да ли се и колико ефикасно спроводе.

Фалке је говорећи о пројекту ГИЗ канцеларије нагласио да није у питању само финансијско партнерство, већ да се увиди значај истинских правних реформи у Србији.

Мајсторовић је изјавио да је недавним закључком Влада Србије овластила Канцеларију за припрему новог националног програма за усвајање правних тековина Европске уније и да је израда и усвајање тог програма обавеза Србије као државе кандидата.

„И то ће бити почетак израде преговарачких позиција Републике Србије у предстојећим преговорима са ЕУ, а Влада Србије је закључком овластила Канцеларију за израду таквог документа“, казао је Мајсторовић.

Према његовим речима, усвајању тог документа претходиће широк процес јавних консултација, као што је то био случај и са претходним документом. Он је рекао да треба јасно да се „домисли“ начин на који ће преговарати одређена поглавља у оквиру правних тековина ЕУ, а посебно у оних пет које је Европска комисија потенцирала у свом мишљењу у захтеву за стицање за чланство Србије. То су, како је истакао Мајсторовић, пољопривреда и рурални развој, правосуђе и унутрашњи послови, правда и основна права, области финансијске контроле, заштите животне средине и климатских промена.

„Те области је ЕК оценила као најизазовније када је у питању процес усклађивања домаћег законодавства са тековинама ЕУ“, истакао је Мајсторовић.

Он је подсетио да се Србија потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању обавезала да ће усклађивати своје законодавство са правним тековинама ЕУ.

„Управо с тим у вези Канцеларија је предводила пионирски подухват у креирању националног програма за интеграцију свеобухватног документа који потпуно на системски начин покушава да створи темпо и редослед усклађивања српског законодавства са правним тековинама ЕУ од краја 2008. до 2012“, објаснио је Мајсторовић.

Ратковић је напоменуо да су изазови европске интеграције српска реалност и стварност, и да је Влада Србије на добром путу да добије статус кандидата. Неопходна je афирмација парламентаризма у Србији и да то, осим посланика треба да раде и јавност и невладин сектор.

Ратковић је критиковао што је доношење појединих закона постао „ексклузивитет“ само појединих министарства којa се утркују ко ће донети више закона.

„Нема довољно транспарентности при изради закона у које треба да буду укључени сви на које ће се тај закон односити“, објаснио је Ратковић и додао да је потребна и анализа ефеката појединих прописа и да она не сме да буде само формална.

Радмила Миливојевић нагласила је да је усклађивање законодавног система Србије са ЕУ изазвало велике издатке и да држава пред другу фазу преговора мора да консултује привреду.

„Мора да постоји формални вид консултације где ће се рећи шта ће законски предлог донети и у ком временском року може да се спроведе“, истакла је она.