ЈП Службени гласник: У Новом Саду предстaвљена књига о Ранку Жеравици

понедељак, 27. фебруар 2012.

У Новом Саду предстaвљена књига о Ранку Жеравици

27. Фебруар 2012.

Пред препуним амфитеатром Факултета за туризам и спорт (ТИМС) у Новом Саду у петак, 24. фебруара представљена је књига Жеравица светске кошарке која је недавно објављена у Гласниковој едицији Спортске легенде.

Ранко Жеравица својим радом и животом сведочи о једној од најуспешнијих епоха наше кошарке, о пионирским временима, која су била тешка али пуна ентузијазма и вере у себе. Захваљујући управо том самопоуздању, радозналости и великом раду настала је некада југословенска, а данас српска школа кошарке, која је деценијама неприкосновена у свету. Управо о томе сведоче сећања Ранка Жеравице сабрана у књизи о којој су, осим аутора, говорили: Гордана Милосављевић Стојановић, декан ТИМС-а проф. др Златко Ахметовић, Братислав Бата Ђорђевић и приређивач књиге Милутин Лута Павловић .

Пријатељи и поштоваоци једног од најзначајнијих кошаркашких тренера и педагога могли су да чују како је Жеравица почео да се бави кошарком, како је игром случаја од играча постао тренер, али и како је самосвојно развијао своју тренерску филозофију.

„Када сам дошао на чело репрезентације једни су ми предлагали да копирамо Американце, други Русе, а ја сам им одговорио да желим да створимо јединствен начин рада, захваљујући коме ћемо бити бољи и од једних и од других“, рекао је Жеравица. „Мислили су да сам луд, али су ме подржали, а резултати су убрзо показали исправност те одлуке –захваљујући том приступу ми и данас имамо успешне тренере и играче широм света“, истакао је он.

Спонтано и ненаметљиво Жеравица је говорио о свом детињству (из ког је каже „изашао намазан свим фарбама“), првим играчким данима у Кикинди и Београду, колебљивим тренерским почецима и врло раном престанку играчке каријере. Већ са 25 година постао је први тренер КК „Раднички“. Поносан је свиме што је постигао и није се либио да јасно да до знања да кошарку не може да игра ко хоће, већ онај ко је надарен. У свом раду посебну пажњу је посвећивао доброј селекцији, раду са младима и усавршавању тренера. Доследан да оригиналношћу, сопственим знањем и радом створи резултат, Жеравица је увек у први план истицао квалитет играча. Квалитет у сваком смислу те речи. Играчи којима је он био селектор били су најпре образовани, амбициозни, упорни, добри другари, са развијеним радним навикама и одговарајућом дозом агресивности.

Павловић је открио да је једанаест година било потребно убеђивати Ранка Жеравицу да се упусти у овај подухват. Први записи, тачније снимљени материјали, настали су управо у Војводини, на Летенки. Није било једноставно тако богат и испуњен живот преточити у једно дело. Умногоме је помогла архива коју је Жеравица током живота уредно водио. Павловић је истакао оно што су потврдили и остали учесници. Ранкове највеће успехе не представљају медаље, већ мисионарска улога и неуморно промовисање кошарке, али и доследност сопственој оригиналности и личној филозофији. Коначно, Павловић га је назвао „Светим Савом кошарке“.

У оквиру представљања књиге приказан је и део филма Били смо на врху – Од Банатског блата до олимпијског злата у коме су се могла чути топла и искрена казивања једне од Ранкових златних генерација.

Представљена књига је, према речима Ахметовића, побудила у читаоцима инспирацију и веру.