13.2.2012.године
Чигоја штампа и Службени гласник су ових дана, уочи Светог Трифуна, дана заљубљених, као заједничко издање објавили збирку афоризама Милована Витезовића, под насловом „Казивање љубави“, са духовитим и делимично тачним наднасловом „Приручник за удварање“.
Неки од Витезовићевих љубавних афоризама сабраних међу корицама ове књиге, илустроване са два црвена катанца у облику два срца која су закључала једно друго – иако су написани прилично давно – и данас, наиме, упркос муњевитим променама начина мишљења, говора и живота, уз ситне модификације или без њих, заиста могу да послуже практичној сврси шармирања припадница лепшег пола. „Јесам Нарцис, али са вама бих преварио себе“; „са вама бих могао више него што мислим да могу“; „ако идемо у истом правцу, могао бих да вам будем успутна љубав“; „будите моја судбина, у мојим рукама“; „бићу ваша судбина у вашим рукама“; „видимо се на Калемегдану, имам жељу за освајањем“; „знам да си добра девојка, али да ја ипак нешто покушам“; „нисам низашта – сем за тебе“; „сигурно је да нисам идеалан, рачунам на твоју маштовитост“; „знамо се од малих ногу, само што на твоје ноге до сада нисам обраћао пажњу“; „када те видим поред себе, дивићу се оном који те освоји“; „знам да имаш личност, али мени се свиђаш ти“; „не јурим за сукњама, следим женску моду“; „могу ли да видим све твоје хаљине, на вешалици“; „да ти покажем слике из детињства, а ти мисли хоћеш ли такву децу“; „бојим се да признам, невин сам“ – фазони су које, по потреби мењајући „ви“ у „ти“ и „ти“ у „ви“, бирајући оне који одговарају њиховом добу и карактеру и добу и карактеру изабранице, могу да користе и данашњи донжуани.
Један број афоризама, међутим, пре представља мисли о љубави него што има практичну сврху: „дрвећу по парковима најтеже падају прве љубави, срца се најдубље урезују“; онај ко је љубоморан, за онога кога носи у срцу, срце преуређује у тамницу“; „између два пола земља се врти“; „за девојком се осврћете као за сопственом будућношћу“; „рај је постојао док су Адам и Ева били на седмом небу“; „дивио јој се од главе до пете, застајући на средини“; „увек се појави неко ко као пуж од вашег срца направи себи кућицу“; „најчистији је говор нагог тела“; „љубав је ипак савршен злочин иако су отисци на оба тела“; „љубав даје крила, али те тера у гнездо“... У њима могу да уживају женски и мушки читаоци, појединачно или у пару, пре или после игре завођења, па и независно од ње.
Неколико, изразито духовитих афоризама, опет, пре могу да послуже раскиду истрошене везе него освајању партнеркиног срца: „да ли вас се сећам? не волим да се враћам у прошлост, госпођице, сетите се само Другог светског рата“... „недостаје ти гардероба за тако презрив израз на лицу;“ „смем ли да спавам код твоје другарице“...
И коначно, неки од афоризама у овој књизи данас нису примењиви због промене друштвених околности, што им, опет, даје посебну драж: „имаш добру линију, радо бих се на њој идеолошки уздизао“; „немој рећи да си поцрвенела на идејној основи“... У њима могу да уживају стари љубавници, са носталгијом се сећајући минулих времена, али и млађи, са добронамерним подсмехом добу које им се чини тако безазлено далеким као што се њиховим родитељима далеким чинило доба фракова и кринолина.
Ауторски текст: Владимир Кецмановић
Нема коментара:
Постави коментар