Представљен нови број часописа ИЗАЗОВИ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА

29. Децембар 2011.

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у среду, 28. децембра представљен 17. број часописа Изазови европских интеграција.

Говорили су:

Бранка Ђукић,
директорка новинске агенције ТАНЈУГ,
Јелена Триван,
председница Одбора за културу и информисање Скупштине Србије,
Саша Мирковић,
председник АНЕМ-а,
Слободан Кремењак, адвокат,
Раде Вељановски,
професор Факултета политичких наука у Београду,
Никола Јовановић,
главни уредник часописа Изазови европских интеграција.

Нови број прати тему „Медија и европских интеграција“, а говорници су оценили да држава треба да се повуче из власништва у медијима и да тај процес, као и решавање проблема који су отворени у Медијској стратегији, мора да буде системски. Они су, такође, истакли да се разговори о трошењу државне помоћи не смеју свести само на један пример – пример новинске агенције ТАНЈУГ.

Уредник часописа Јовановић рекао је да је Стратегија дала добар основ да се расправља о транспарентности медијског власништва, медијској концентрацији и контроли државне помоћи. Када је у питању државно власништво у медијима, ни међу европским државама није необично да оне финансирају извештавање које је од општег, јавног интереса, додао је уредник.

„Ако се бавимо само једном примером, као што је ТАНЈУГ, направићемо грешку. Морамо да имамо системска решења која ће бити принципијелна“, рекао је Кремењак, истичући да квалитет сервиса и одговорно пословање ове агенције нису резултат системски уређеног медијског простора, већ актуелног менаџмента, што се може променити.

Ђукићева је рекла да је дебата о Медијској стратегији у Србији занемарила читав низ савремених изазова и могућности и да изгледа као да је писана само због ТАНЈУГА.

„То уверење су пре неки дан оснажиле колеге из новинарских и медијских удружења, који су, после увида у предлог буџета, у коме се налазе и средства за субвенционисање ове агенције обзнанили крах Стратегије“, рекла је она. „Као да у њој ничег и нема или није тако важно као питање ТАНЈУГА и као да тај документ и нема другог циља до – срушити Картагину, односно наведену агенцију.

Према њеним речима, идеја са Медијском стратегијом била је да се амбијент у којем медији раде уреди, да људи који раде у медијима буду одговорнији, да им извори буду доступни и да се знају извори финансирања медија; а испало је да је главна тема зашто држава финансира ТАНЈУГ стављајући га у привилегован положај.

Ђукићева је нагласила и да је у Стратегији дат рок од 18 месеци за трансформацију агенције.

Триван је истакла да држава жели и мора да се повуче из медија. Како је навела, показало се да држава није најбољи послодавац.

„Није природно да држава поседује 137 медија на различитим нивоима, јер функционисање тих медија показује да држава није најбољи послодавац и да расипа паре“, констатовала је она. „Чињеница да локалне политичке елите када победе на изборима добијају локалне медије, такође, није природна“, закључила је Триван истичући да ће се држава повући из медија, али да је за то потребно време.

Аутори текстова, председник АНЕМ-а Мирковић и професор ФПН-а Вељановски, заложили су се за доследно спровођење Медијске стратегије.

Мирковић је истакао да је од суштинске важности да се испуни Акциони план који је донет уз Стратегију, као и да се држава повуче из медија.

Вељановски је критиковао Јавни сервис, због тога што се, како је рекао, не понаша у складу са својом улогом, између осталог и зато што у довољној мери не емитује програме на језику мањина.

Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/predstavljen-novi-broj-casopisa-izazovi-evropskih-integracija