08. Децембар 2011.
У Малој сали Коларчеве задужбине је у среду, 7. децембра представљена књига Мирослава Крлеже Маргиналије – 1.000 изабраних коментара о текстовима за енциклопедије ЈЛЗ, коју је приредио Влахо Богишић.
О књизи су говорили Предраг Палавестра, Драго Роксандић, Милојко Кнежевић и Влахо Богишић.
Приређивач књиге Влахо Богишић, главни равнатељ Лексикографског завода Мирослав Крлежа из Загреба, истакао је да се 30 година од смрти Крлеже први пут објављује књига посвећена изнутра Крлежином делу, и да ће бити занимљиво на који начин ће његова реч, директни живи коментари који се и данас тичу српске културе, а не само хрватско-српских односа, живети или не у Београду.
Он је додао да је Крлежа у читавом свом креативном раздобљу, од двадесетих година прошлог века, па до 1980, равноправно био присутан у српском културном кругу, а да након његове смрти, и у оних десет година, док смо још имали заједнички културни простор, Хрвати и Срби, Крлежа је присутан само на позоришним сценама.
„Ова књига изабраних Крлежиних енциклопедијских биљешки, повратна је рекапитулизација, али и учвршћење тога односа, низом коментара о свијету, с обзиром на енциклопедију којом се бавио, Крлежа је, заправо, трајно тумачио, и у језику и у култури, однос између Хрвата и Срба“, рекао је Богишић. Он је изразио захвалност Гласнику што је омогућио да се велика, скупа и захтевна књига, коју није једноставно направити, не само у материјалном, него и у сваком другом погледу, појави.
„То је један од двадесетак Крлежиних наслова који су прво објављени у Србији, а и прва амбициознија књига приређена из његове оставштине уопће“, казао је приређивач Маргиналија.
Према његовој оцени, у Хрватској се много више него у Београду подлегло естрадној димензији културе и важне годишњице не занимају никога. Радовало би га када би био могућ критички разговор о Крлежиним Маргиналијама, како је рекао, и сам Крлежа би се таквом чему веселио, али не мисли да смо више као друштво и као културе спремни на те разговоре, јер смо превише посвећени кабловским телевизијама и ономе што мислимо да њима добијамо.
Милојко Кнежевић, уредник лексикографских издања у Гласнику, објаснио је да је жеља била да се на 100-годишњицу Крлежиног доласка у Србију и 30 година од његове смрти учини мали омаж том значајном хрватском, југословенском и јужнословенском аутору, и тако да нов допринос развоју хрватско-српских и српско-хрватских културних односа и културне размене.
Према речима приређивача, коментари главног уредника о текстовима за Енциклопедију Југославије и друга издања Југославенског лексикографског завода, маргинални су само по томе што су формом на рубу лексикографије, есејистике и критике, ово је приручник за све који су у било каквом додиру са енциклопедистиком. Маргиналије се читају и као сведочанство о времену некадашњих југословенских простора, богатству историје, културе, тадашњој културној и језичкој политици.
Сам Крлежа је записао: „Маргиналије су, дакле, моје примједбе или зановијетања на текстове које су већ припремили стручњаци из појединих сектора, и онда на њихов писани материјал ја додајем своје оцјене, а оне су такве нарави да се о њима аргументирано може и дискутирати“.
Нема коментара:
Постави коментар