07. Октобар 2011.
У Клубу – књижари – галерији Гласник је у четвртак, 6. октобра, представљена књига Екуменски односи Српске православне и Римокатоличке цркве 1962–2000. године Марка Николића.
О књизи су говорили: проф. др Радован Биговић, академик Војислав Становчић, проф. др Дарко Танасковић и аутор.
Представљајући књигу, Биговић је рекао да је у њој први пут представљена анализа односа између двеју цркава и да је екуменизам важно питање или тема века и времена која се не може ни заобићи ни игнорисати.
„Знамо колико та тема изазива код нас контраверзи, али о њој вреди разговарати“, рекао је Биговић и додао да je „екуменизам с једне стране теолошка тема, али да има утицаја на друштво тако да је и социолошка, политичка и филозофска“.
Он је рекао да иако неки мисле да је наша Црква антиекуменска, она од самог почетка учествује у екуменском покрету и односе са католичком црквом сматра изузетно важним. Биговић је напоменуо да је Николићева књига докторска дисертација и да је опремљена на Филозофском факултету, што је, како је рекао, прва дисертација овакве врсте код нас.
Он је казао да до сада, колико је њему познато, није постојала системска студија која би се бавила односима Српске православне и Римокатоличке цркве у новијем времену, посебно не на озбиљан и одговоран начин.
Биговић је закључио да се о тој теми код нас увек говорило импресионистички. „Док су једни говорили с ентузијазмом, други су били априори негативни, а трећи помирљиви“.
Танасковић је оценио да књига представља истраживачки подвиг и да није свакидашња, односно да је аутор испратио све што се одиграло између Српске православне и Римокатоличке цркве у другој половини XX века, од тренутка када је с једне стране Римокатоличка црква, после Другог ватиканског концила, кренула отвореније у сусрет са савременим светом и док је Православна црква пажљиво преиспитивала своје ставове у вези са тим.
Николић је напоменуо да се црквена небеска суштина и њена овоземаљска испољења, са свим што овоземаљски живот носи са собом, у религијској пракси преплићу и прожимају на безброј начина, успостављајући низ различитих узрочнопоследичних веза.
„Покушао сам и да укажем на препреке које стоје на путу зближавања међу хришћанима – оне суштинске и теолошке, карактеристичне за глобални однос православља и католичанства, али и оне профанијег и локалнијег“, рекао је он.
Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/ekumenski-odnosi-srpske-pravoslavne-i-rimokatolicke-crkve-1962%E2%80%932000-godine
О књизи су говорили: проф. др Радован Биговић, академик Војислав Становчић, проф. др Дарко Танасковић и аутор.
Представљајући књигу, Биговић је рекао да је у њој први пут представљена анализа односа између двеју цркава и да је екуменизам важно питање или тема века и времена која се не може ни заобићи ни игнорисати.
„Знамо колико та тема изазива код нас контраверзи, али о њој вреди разговарати“, рекао је Биговић и додао да je „екуменизам с једне стране теолошка тема, али да има утицаја на друштво тако да је и социолошка, политичка и филозофска“.
Он је рекао да иако неки мисле да је наша Црква антиекуменска, она од самог почетка учествује у екуменском покрету и односе са католичком црквом сматра изузетно важним. Биговић је напоменуо да је Николићева књига докторска дисертација и да је опремљена на Филозофском факултету, што је, како је рекао, прва дисертација овакве врсте код нас.
Он је казао да до сада, колико је њему познато, није постојала системска студија која би се бавила односима Српске православне и Римокатоличке цркве у новијем времену, посебно не на озбиљан и одговоран начин.
Биговић је закључио да се о тој теми код нас увек говорило импресионистички. „Док су једни говорили с ентузијазмом, други су били априори негативни, а трећи помирљиви“.
Танасковић је оценио да књига представља истраживачки подвиг и да није свакидашња, односно да је аутор испратио све што се одиграло између Српске православне и Римокатоличке цркве у другој половини XX века, од тренутка када је с једне стране Римокатоличка црква, после Другог ватиканског концила, кренула отвореније у сусрет са савременим светом и док је Православна црква пажљиво преиспитивала своје ставове у вези са тим.
Николић је напоменуо да се црквена небеска суштина и њена овоземаљска испољења, са свим што овоземаљски живот носи са собом, у религијској пракси преплићу и прожимају на безброј начина, успостављајући низ различитих узрочнопоследичних веза.
„Покушао сам и да укажем на препреке које стоје на путу зближавања међу хришћанима – оне суштинске и теолошке, карактеристичне за глобални однос православља и католичанства, али и оне профанијег и локалнијег“, рекао је он.
Извор: http://www.slglasnik.com/aktuelno/vesti/ekumenski-odnosi-srpske-pravoslavne-i-rimokatolicke-crkve-1962%E2%80%932000-godine
Нема коментара:
Постави коментар