25. Октобар 2011.
Другог дана Сајма књига у Београду, у понедељак, 24.октобра, Гласник се љубитељима књиге представио богатим програмом.
Представљања Гласникових дела и Гласникове штандове посетило је мноштво утицајних културних стваралаца, али и важних личности из друштвено-политичког живота, попут председника Србије Бориса Тадића.
Најпре су у сали „Београдски сајам“ предстaвљена вредна издања објављена у оквиру Правне библиотеке – Споменица Валтазара Богишића и Судскомедицинско вештачење нематеријалне штете.
О делу Споменица Валтазара Богишића говорили су Александар Лома, Миодраг Орлић, Јован Ћирић, Лука Бренеселовић и Jовица Тркуља.
Уредник Тркуља је истакао да је реч о књизи која је од великог значаја не само за правничку литературу, већ и за читаву нашу културу.
Орлић се осврнуо на историју законодавства код Срба у 20. веку и истакао да је непролазна вредност Валтазара Богишића у његовом методу истраживања, а нарочито у методу излагања. „Богишић се најпре трудио да утврди како народ живи, па да из тога ствара право“, објаснио је он.
Академик Лома, један од рецензената књиге, нагласио је да је лик Валтазара Богишића увек оличава оно што је спајало све народе на овим просторима, а да је сам Богишић био мултудисциплинарна личност утицајна на свим меридијанима.
Ћирић је истакао да право мора имати упориште у обичајима, моралу и начину живота грађана, а то је управо оно што је Богишић радио, што представља и наук свима нама за будућност, како би правни систем могао заиста да функционише на прави начин.
Приређивач дела, Бренеселовић, подвукао је утицај немачког романтизма на личност и стваралаштво Богишића, указавши на то да је Богишић увек имао на уму да се национални дух отелотворује у праву и обичајима.
О књизи Судскомедицинско вештачење нематеријалне штете говорили су Владимир Водинелић, Јовица Тркуља и Здравко Петровић.
Тркуља је нагласио значај сарадње између Гласника и Правног факултета Универзитета Унион.
Водинелић је рекао да је реч о подухвату, јер је у питању вишеслојно дело које ће бити ослонац у раду и правницима и медицинарима.
Петровић, један од аутора књиге, нагласио је да је књига окупила готово све ауторе у региону који се баве овом тематиком, а да је резултат четворогодишњег рада.
У поподневним часовима, Гласник је у свечаној сали Београдског сајма организовао коктел на којем су награђени аутори најпродаванијих књига и уредници, а представљена је и књига Код српског писца, у којој је Миодраг Раичевић окупио чак 120 писаца који су кулинарство зачинили књижевношћу.
Централни део Гласниковог програма овог дана ипак је било гостовање хрватског књижевника, есејисте и књижевног критичара Игора Мандића, чија књига Шта сте написали, бре? или Кај сте писали, бре? је у поподневним часовима представљена на Гласниковом штанду.
О Мандићевој књизи говорили су: Гојко Тешић, Теофил Панчић, Велимир Висковић и Михајло Пантић.
Тешић је напоменуо да је ово дело објављено у Гласниковој колекцији „Везе“, а да је разлог за то управо то што везе које су вределе, увек треба обнављати.
Висковић је подсетио на то да је Мандић већ као тридесетогодишњак био истинска звезда, коју су многи због љубоморе оспоравали, али да је он већ тада био толико самосвојан и независтан и да му није требала подршка никаквог клана, већ је био све јачи што су га више мрзели. Он је такође подсетио и на то да су Мандићу у последње две деценије највише замерали на његовом пријатељству са српским писцима и љубави према Србији и српској књижевности, о чему је он увек имао храбрости да јавно говори.
Пантић је истакао да је Мандић увек успевао да буде релевантан критичар у овом сложеном и антагонизованом, али ипак повезаном културном простору и да ће многи други писци за неколико година бити познати искључиво по томе што је Мандић о њима писао.
Панчић је признао да се сам вероватно никад не би бавио писањем да се није на време сусрео са Мандићевим текстовима. Он је нагласио да је Игор Мандић један од последњих критичара који је постигао да његов суд буде узиман као једини релевантан, а да му је он захвалан на томе што је доказао како се може ићи против струја.
Мандић је објаснио како је дошао на идеју да књигу назове на овај начин, рекавши да му је идеја била да користећи две најпознатије, колоквијалне речи Срба и Хрвата (кај и бре) у наслову књиге привуче пажњу читалаца.
„Страшно ми је драго што сам овде и што једна тако велика кућа, као Службени гласник објавила ову моју књигу“, закључио је Мандић.
Нема коментара:
Постави коментар