НЕООСМАНИЗАМ
Повратак Турске на Балкан
Дарко Танасковић
саиздаваштво са „Службеним гласником Републике Српске“, прво издање, 2010, 14 х 20,4 цм, 112 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-0596-7
200,00 РСД
„Наш истакнути оријенталиста и дипломата, који је написао неколико изврсних дијела о политичком исламу и амбасадоравао у Анкари, у неколико чланака, интервјуа и јавних предавања, јасно и прецизно први je препознао да се ради о неоoсманизму – о новој спољнополитичкој стратегији савремене Турске која на простoру западног Балкана види своју традиционалну интересну сферу и легитимно подручје свога политичког утицаја.
Сада се, ево, пред читаоцима налази Танасковићева сажета, темељита и заокружена анализа „стратешке дубине“ (наслов Давутоглуовог програмског дијела) из које је настала оперативна платформа с којом по нашим крајевима, из мјесеца у мјесец, дефилују предсједник Гул, премијер Ердоган и, понајвише, сам министар Давутоглу. Аутор нам открива да турска дипломатија има више лица (кемалистичко, исламистичко, пантуркистичко и сл.) иза којих се увијек скрива неоосманизам – империјална носталгија у комбинацији с крајњим прагматизмом. Отуда толике збуњујуће контроверзе: главни амерички савезник у региону који је прихватио руски енергетски „Јужни ток“, горљиви претендент на чланство у ЕУ који безобзирно гуши права курдске мањине, једини пријатељ Израела у муслиманском свијету који шири руке према Техерану… Танасковић објашњава и због чега на све то ћуте и Вашингтон и Москва, као и Брисел и Пекинг, а српске политичаре у Београду и Бањалуци упозорава да агресивне турске иницијативе можда и не треба априори одбијати, али свакако треба водити рачуна о њиховој политичкој позадини.
А, индиректно, и то да се у српској народној перцепцији биографија Мехмед-паше Соколовића прије везује за „данак у крви“ него за блиставу великовезирску каријеру једног сународника.“
(проф. др Ненад Кецмановић)
Извор: http://www.slglasnik.com/pojedinacna-izdanja/neoosmanizam
Ауторски коментар Владимира Кецмановића:
Сада се, ево, пред читаоцима налази Танасковићева сажета, темељита и заокружена анализа „стратешке дубине“ (наслов Давутоглуовог програмског дијела) из које је настала оперативна платформа с којом по нашим крајевима, из мјесеца у мјесец, дефилују предсједник Гул, премијер Ердоган и, понајвише, сам министар Давутоглу. Аутор нам открива да турска дипломатија има више лица (кемалистичко, исламистичко, пантуркистичко и сл.) иза којих се увијек скрива неоосманизам – империјална носталгија у комбинацији с крајњим прагматизмом. Отуда толике збуњујуће контроверзе: главни амерички савезник у региону који је прихватио руски енергетски „Јужни ток“, горљиви претендент на чланство у ЕУ који безобзирно гуши права курдске мањине, једини пријатељ Израела у муслиманском свијету који шири руке према Техерану… Танасковић објашњава и због чега на све то ћуте и Вашингтон и Москва, као и Брисел и Пекинг, а српске политичаре у Београду и Бањалуци упозорава да агресивне турске иницијативе можда и не треба априори одбијати, али свакако треба водити рачуна о њиховој политичкој позадини.
А, индиректно, и то да се у српској народној перцепцији биографија Мехмед-паше Соколовића прије везује за „данак у крви“ него за блиставу великовезирску каријеру једног сународника.“
(проф. др Ненад Кецмановић)
Извор: http://www.slglasnik.com/pojedinacna-izdanja/neoosmanizam
Ауторски коментар Владимира Кецмановића:
МАЛА АЗИЈА ИЛИ ВЕЛИКА ТУРСКА
У књизи “Неоосманизам – повратак Турске на Балкан” коју су Службени гласник Републике Српске и Службени гласник из Београда као заједничко издање објавили 2010. године, Дарко Танасковић, водећи српски оријенталиста и човек са богатим и за тему којом се бави релевантним дипломатским искуством, обрађује феномен према ком, вероватно, ниједан житељ европских простора који су се некада налазили под окупацијом Отоманске империје, није равнодушан.
Међутим, мали број потомака балканских турских поданика о реченом феномену поседује адекватна знања, а још мањи је кадар да према њему заузме рационалан став.
Негативне предрасуде које према Турској и свему што је за њу везано из разумљивих разлога гаје балкански хришћани и позитивне које из нешто мање разумљивих разлога гаје балкански муслимани, комбиноване са накарадним схватањем “политичке коректности” мотивисаном потребом мондијалистички настројених представника балканских елита да се против тих предрасуда боре догматски и декларативно, без уношења у суштину проблема, доводе до опште конфузије и опште неспособности да се према неоосманистичким тенденцијама велике земље на југоистоку заузме иоле смислен став.
Писана сажето и језгровито, на основу обимног и дубоког позавања теме коју обрађује, Танасковићева књига је због тога незаобилазно штиво за све неупућене и усијане балканске главе.
Истићући како је неоосманизам, као израз жеље за повратком некадашње империјалне моћи дубинска, надидеолошка константа турске спољне политике, Танасковић наглашава како га, као таквог, нипошто не треба посматрати ни као позитиван ни као негативан феномен, већ му треба приступати аналитички и у односу на његове различите аспекте и различите варијанте промена глобалних односа моћи, градити адекватну реактивну стратегију.
Иако то декларативно не тврди – упућујући нас у вештину турске дипломатије која своју стратегију вешто трансформише прилагођавајући је тренутним интересима великих сила када год је неопходно, а улазећи у конфликтне ситуације само онда када суштина зацртаног пута бива доведена у птање – аутор Балканцима као да поручује да од некадашњих окупатора много тога могу да науче.
С друге стране, као противтежу вештини и супериорности турске дипломатије, Танасковић истиче компликоване и тешке противречности унутар турског друштва, које би све напоре стратега једне међународне офанзиве врло лако могле учинити узалудним.
Нажалост, за разлику од турске несразмере између дипломатске снаге и унутрашњих слабости, балканске унутрашње слабости и дипломатска инфериорност су у готово савршеном складу.
Тешко је веровати да било која књига, па макар била и луцидна као што је ова, ту тужну ситуацију може битно да промени.
На срећу, ни та депримирајућа чињеница не може да умањи вредност ове књиге.
Нема коментара:
Постави коментар